Istraživanja studija Univerziteta u Lidsu sugerišu da se ljudi grupišu poput ovaca i ptica, podsvesno prateći manjinu, tačnije nekoliko pojedinaca. Studija na Univerzitetu u Lidsu pokazuje da je manjini od samo 5 odsto ljudi potrebno da utiče na pravac gomile, pri čemu ostalih 95 odsto ljudi sledi ne shvatajući to.
Nalazi bi mogli imati velike implikacije na usmeravanje toka velike gužve, posebno u scenarijima katastrofa, gde verbalna komunikacija može biti otežana.
- Mnogo je situacija u kojima bi se ove informacije mogle korisno iskoristiti. U jednoj krajnosti ovo bi se mogao koristiti za informisanje o strategijama planiranja za vanredne situacije, a u drugoj bi informacija mogla biti korisna u organizovanju kretanja pešaka u prometnim oblastima - kaže profesor Džens Kraus sa Univerzitetskog fakulteta za biološke nauke.
Naime, profesor Kraus je sa dr Džonom Dajerom izveo niz eksperimenata gde je od grupe ljudi traženo da nasumično šetaju po velikoj sali. Nekoliko odabranih unutar grupe dobilo je detaljnije informacije o tome kojim smerom da hoda. Učesnicima nije bilo dozvoljeno da komuniciraju jedni s drugima, ali su morali da ostanu unutar ruke druge osobe.
Nalazi pokazuju da su u svim slučajevima "informisane pojedince" pratili i drugi u gomili, formirajući samoorganizujuću zmijoliku strukturu.
- Svi smo bili u situacijama kada nas gomila odnese. Ali ono što je zanimljivo u ovom istraživanju je da su naši učesnici na kraju doneli zajedničku odluku uprkos činjenici da im nije bilo dozvoljeno da razgovaraju ili gestikuliraju jedni drugima. U većini slučajeva učesnici nisu shvatili da ih zapravo vode drugi - ističe profesor Kraus.
Drugi eksperimenti u studiji koristili su grupe različitih veličina, sa različitim odnosima "informisanih pojedinaca". Nalazi istraživanja pokazuju da se sa povećanjem broja ljudi u gomili smanjuje broj informisanih pojedinaca. U velikoj gužvi od 200 ili više, 5 odsto ljudi u grupi je dovoljno da utiče na smer u kome ostatak grupe putuje. Istraživanje je takođe proučavalo različite scenarije za lokaciju "informisanih pojedinaca" kako bi se utvrdilo da li je mesto gde se oni nalaze uticalo na vreme potrebno za grupisanje.
- U početku smo počeli da razmatramo donošenje konsenzusnih odluka kod ljudi, jer su nas zanimale migracije životinja, posebno ptica, gde može biti teško identifikovati vođe jata. Ali to samo pokazuje da postoje snažne paralele između ponašanja grupa životinja i ljudske gomile - zaključio je profesor.
Ovo istraživanje finansiralo je Savet za istraživanje inženjerskih i fizičkih nauka i predstavljalo je zajedničku studiju na kojoj su učestvovali univerziteti Okford i Vales Bangor. Rad u vezi sa ovim istraživanjem, pod naslovom "Donošenje konsenzusnih odluka u ljudskoj gužvi", objavljen je u aktuelnom broju časopisa Enimal Bihejvor Žurnal.
(Glas javnosti)