U nekim krajevima Srbije ljudi i danas koriste kletve. Kletvu možemo objasniti kao način komunikacije putem kog izražavamo želju da se nekome dogodi nešto neprijatno i loše.
Tradicija kletvi verovatno postoji u svim kulturama sveta, ali ove domaće umeju da budu baš živopisne i izrazito snažne sa eksplicitnom porukom.
Razni ezoteričari i astrolozi, ali i antropolozi vezuju nastanak kletvi za najranija vremena, kada su ljudi verovali u magičnu moć reči.
Za sve kletve karakteristično je jedno - da bi se ostvarila, ona mora da bude nabijena emocijama i da ima jaku energiju. Zbog toga se od nekih od njih ljudi ježe čak i nakon više vekova od njihovog izricanja:
-Ko je Srbin i srpskoga roda, I od srpske krvi i kolena, a ne doš’o na boj na Kosovo: Ne imao od srca poroda, ni muškoga, ni devojačkoga! Od ruke mu ništa ne rodilo, Rujno vino, ni šenica bela! Rđom kap’o, dok mu je kolena!
foto: Glas javnosti
Ovo je kletva koju je izrekao srpski knez Lazar uoči Kosovskog boja. Kletva je upućena svima onima koji bi ignorisali poziv u rat sa Osmanskim carstvom.
Konstantin Filozof je zabeležio da je Lazar izdao poziv i pretnju srpskim zemljama.
Ova Lazareva kletva čuvala se vekovima kroz narodnu poeziju i predanja.
Kosovska kletva je zapisana na spomeniku na Gazimestanu gde se vodila Kosovska bitka.
Mnogi veruju da srpski narod sa sebe nikada nije skinuo prokletstvo kneza Lazara, a sa tim u vezu dovode i događaje, od kojih su se i neki sudbonosni odigrali baš na Vidovdan, 28.juna.
Glas javnosti / E02S