EVO GDE U BEOGRADU IMA KRPELJA ZARAŽENIH LAJMSKOM BOLEŠĆU: Oprezno kad ste u PRIRODI!
Autor: Glas javnosti
Predstojeći praznici, Vaskrs i Prvi maj i ovog proleća će izmamiti veliki broj naših sugrađana u prirodu, u kojoj moramo biti obazrivi i čuvati se uboda krpelja.
Doktor Ivan Aleksić, pomoćnik direktora za Službu za biocide i programe medicinske ekologije u Zavodu za biocide i medicinsku onkologiju podseća da na pojedinim lokacijama stalno ima i zaraženih krpelja koji prenose Lajmsku bolest, počev od Ade Cignalije, Topčidera, Bojčinske i Lipovačke šume. Zaraženost krpelja bude od 10 do 50 odsto, a ove godine ih je zaraženo 20 odsto.
- Krpelji su paukoliki zglavkari, široko rasprostranjeni na celoj planeti. Opstaju u svim klimatskim zonama. Naročito dobro su prilagođeni vlažnim klimatskim oblastima, a ako postoji mogućnost nalaženja plena, lako se prilagođavaju i pustinjskoj klimi.
Najviše borave u travnatim, žbunastim zajednicama (šume, stepe, savane, parkovi) i ruderalnim staništima. Lako se prilagođavaju različitim uslovima sredine, tako da neke vrste mogu da žive u objektima za smeštaj i boravak životinja, kao i u stambenim objektima. Česti su na mestima gde je velika fluktuacija životinja.
Ove krvopije su aktivne čim spoljašnja temperatura bude iznad 4 stepena, što znači da se mogu pojaviti i u zimskim mesecima kada je napolju toplo.
- U našim krajevima krpelji se aktiviraju u proleće i aktivni su do početka jeseni. NJihova brojnost je najveća tokom aprila i maja (kada ima i najviše padavina), zatim opada u toku letnjih meseci. Drugi vrhunac brojnosti se beleži obično u septembru, ali je brojnost tada znatno manja nego na proleće.
Hidrometeorološki uslovi tokom proleća nisu bili povoljni za masovniju pojavu krpelja. Porast brojnosti krpelja se očekuje u narednom periodu, usled povećane vlage i najavljenog toplijeg vremena - kaže dr Aleksić.
Kod nas je, prema njegovim rečima, najčešći običan ili šumski krpelj Ixodes ricinus. To je tvrdi krpelj koji najčešće parazitira na stoci, jelenima, psima i ostalim životinjama, kao i na ljudima. Ova vrsta nosi naziv ricinus zato što ženka, kada se napije krvi postane velika poput zrna graška a oblikom i bojom podseća na plod biljke ricinus.
- Staništa ovih krpelja su najčešće listopadne šume, travnate površine i predeli pokriveni žbunastom vegetacijom. Na vrhovima vlati trave ili listova čekaju svoj plen na koji se kače, te tragaju za pogodnim mestom na telu na kome će se pričvrstiti i isisati potrebnu količinu krvi za dalji razvoj.
U Beogradu ih najviše ima u šumama, koja su istovremeno i izletišta, kao što su Bojčinska, Manastirska i Lipovička šuma, Košutnjak, Banjička šuma, Avala, zatim na Adi Ciganliji i Adi Huji.
(Glas javnosti/Alo)
SKINI APLIKACIJU
.png)
