Najviša klasa oduvek je putovala u udaljene delove sveta da bi videli slavne građevine ili druga umetnička dela; da bi naučili nove jezike ili da bi se upoznali sa drugim kulturama. Nekada davno u vremenu Rimske republike mesta kao što su Baija bila su popularna primorska odmarališta za bogate.
Međutim, to prvo organizovano Kukovo putovanje radnika koje po kontinentalnoj Evropi podrazumevalo je obilazak Belgije, Nemačke i Francuske, koji se završavao obilaskom velike Svetske izložbe u Parizu. To je bilo prvo putovanje sa unapred pripremljenim programom i kalkulacijom.
Pre toga Kuk je davne 1841. godine, Tomas Kuk je organizovao grupno prvo putovanje železnicom. Putovanje je bilo organizovano za pripadnike anti-alkoholočarskog društva, kome je Kuk i sam pripadao. Putovanje je pored prevoza obuhvatalo i popodnevni čaj, a tom prilikom je putovalo oko 570 ljudi, a cena ovog aranžmana po osobi je iznosila jedan šiling. Samo 4 godine kasnije, ovaj Englez je osnovao prvu turističku agenciju.
View this post on Instagram
Tri godine kasnije počinje prodaja karata za kružna putovanja brodom oko britanskih ostrva, a nekoliko godina posle toga organizuje putovanje na svetsku izložbu u Londonu. Tada je usluge koristilo 165.000 turista, što svakako predstavlja neverovatnu cifru i danas, a kamoli za sredinu XIX veka. Već 1871. godine, Tomas Kuk organizuje prvo putovanje oko sveta.
Ideja o godišnjem odmoru radnih muškaraca u Parizu zamenila je raniji predlog za posetu ovom gradu od strane stranke Streličkih dobrovoljaca. Bio je to predlog koji je naišao na mnoge kritike, budući da je njihova poseta Gradu svetlosti mogla biti pogrešno shvaćena.
View this post on Instagram
Tog 17. decembra 1860. godine, objavljeno je da će Britanci moći da posećuju Francusku bez pasoša od januara 1861. godine, a ta se najava zaista lepo „namestila“ organizovanju prvog putovanja u maju.
Međutim, nedavno organizovani komitet za putovanja u Londonu pod nadzorom sera Džozefa Pakstona, zainteresovao se za entuzijastičnog Kuka koji je imao težak zadatak, odnosno trebalo da pregovara sa železnicama obe zemlje. Ni Engleska, ni Francuska nisu bile zainteresovane da snize cenu putarine.
View this post on Instagram
Kompanije su insistirale na garantovanom minimumu od 500 putnika u prvom vozu, pa je na kraju dogovoreno da se broj u svakom vozu ograniči na 550, a da svaki putnik plati 28 funti. Naplaćena je i kotizaciju u iznosu od jedne funte.
Među prvim putnicima organizovanog putovanja bilo je 200 radnika kompanije Titus Salts Cottonworks, kao i veliki broj mehaničara sa severa. Samo je nekoliko ljudi bilo iz Londona, a mnogi su poveli sa sobom i svoje supruge.
Prva tura krenula je 24. maja u sedmodnevnu posetu Parizu, a u mestu Bolonju, u oblasti Šampanj-Arden ih je dočekala velika grupa stanovnika koja je pozdravila prve turiste rečima „Dobro došli u Bolonj“.
View this post on Instagram
Tu je usledila kratka pauza, a velika poteškoće doživeli su sa tim, tada neobičnim dugačkim hlebom koji se pekao, kako su rekli, na „ogromnim motkama dugačkim najmanje dva dvorišta“.
Većina turista se tada upoznala sa „vin ordinaire“ pre nego što će noću putovati u Pariz severnom železnicom Francuske i stigli u grad svetlosti baš kada i treba – rano ujutru.
Turisti su zaista uživali punim plućima, posećivali sve pariske znamenitosti, a najviše su se zadržavali u crkvama i isprobavali lokalnu hranu.
Za Tomasa Kuka cilj je bio puna duša, a ne profit. Štaviše, bio je u gubitku 120 funti zbog skupih troškova oglašavanja, ali i putarina Severne francuske železnice.
View this post on Instagram
To ga nije obeshrabrilo da nastavi dalje i u narednim godinama organizuje mnogo uspešnih ekskurzija, što u Britaniji, što u inostranstvu.
Pojmovi turista i turizam prvi put su zvanično korišćeni 1937. godine od strane Lige naroda. Turizam je definisan kao putovanje ljudi na 24 sata ili duže u neku zemlju u kojoj nema stalan boravak.
Uz navedenu definiciju su navedene četiri grupe osoba, koje se smatraju turistima. To su oni koji putuju u svrhu razonode, zatim osobe koje idu na skupove u vezi sa misijama bilo koje vrste, osobe na poslovnim putovanjima, kao i osobe na morskim krstarenjima, makar njihov boravak bio kraći od 24 časa. Ovu definiciju je usvojila posle rata i Međunarodna organizacija službenih turističkih organizacija na sastancima u Dablinu 1950. i Londonu 1957. godine sa jednom dopunom, da su studenti i omladina u pansionima i na školovanju u inostranstvu uključeni u turiste.
(Glas javnosri)