SVAKE GODINE OPADA BROJ SKIJAŠA: Kakva budućnost čeka skijaške centre?
Putovanja
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Neke procene kažu da svake godine u svetu broj skijaša pada za 3%. Sudeći po broju snežnih dana i skraćivanju sezone zbog visokih temperatura, taj broj će i u narednim godinama biti sve manji, ili će ovaj sport, izgleda, postati još veći luksuz.
Oni koji su se za Sretenje uputili na naše najpoznatije skijalište - Kopaonik, bili su svedoci da ni topovi za veštački sneg nisu mnogo od pomoći kada staze "progledaju" zbog visokih temperatura, a skijanje pored topova koji sve vreme izbacuju veštačke pahulje baš se i ne može nazvati zadovoljstvom.
Upravo ovom temom se za portal klima101, kao pasionirani ljubitelj skijanja, a inače doktorantkinja iz oblasti meteoroloških nauka i istraživač i saradnik u nastavi na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, bavila Irida Lazić. Ona navodi da skraćivanje sezone skijanja i broj dana sa visokim snegom neće pogoditi samo naš Kopaonik, a pogotovo naše niže planinske centre, već i čuvene Alpe.
Kako se navodi u ovom tekstu, prošli decembar na Kopaoniku je zabeležen kao drugi najtopliji decembar otkako se obavljaju merenja, od 1951. godine. U takvim uslovima nekadašnjih 55-60 cm snežnog pokrivača danas je pusti san. Naime, ove sezone visina snega na utabanim stazama nije prelazila 30 cm. Ni prošla sezona se nije proslavila - zabeležena su samo 24 snežna dana, što je najmanji broj snežnih dana u poslednjih 19 godina.
Sa ovim problemom se, kako navodi autorka, suočava i najpoznatija skijaška destinacija u Evropi i svetu - Alpi. Planine u ovom regionu su, na osnovu merenja, za 2 stepena Celzijusa toplije u odnosu na preindustrijski period, a sneg se na njima zadržava za oko 36 dana kraće u odnosu na dugoročni, šestovekovni prosek.
- Ako posmatramo zimsku sezonu na Alpima, do kraja veka, prema naučnim procenama, količina snega će se smanjiti za 25% u blažem scenariju globalnog zagrevanja (RCP 4.5), a pesimističniji klimatski scenario (RCP 8.5) bi izazvao smanjenje od čak 45% - ističe ona.
Na osnovu ovakvih procena, ispada da će se u budućnosti skijanje ograničiti samo na nadmorske visine iznad 1.500 m, i to uz kraće skijaške sezone.
Primera radi, za 50 godina, skijališta na Alpima do 1.700 m nadmorske visine započinjala bi svoju skijašku sezonu krajem decembra ili početkom januara, a završavala u toku marta. U međuvremenu, mnogi skijaški centri na nižim nadmorskim visinama bi se pre ili kasnije jednostavno – povukli sa tržišta.
Po aktuelnim procenama, za 50 godina imaćemo na našim planinama skoro i do mesec dana manje ledenih dana (kada je maksimalna dnevna temperatura ispod nule), i to će biti naša nova klima. Takvih godina već povremeno imamo i danas, i mi ih nazivamo ekstremnim – u odnosu na klimu na koju smo navikli. Ali u budućnosti, takve godine će nam biti srednje stanje, nova normalnost.
U toj novoj klimi, nove ekstremne godine će biti ogromni udar na skijališta. Pretpostavka je da će se mnoga skijališta preobratiti i okrenuti letnjem turizmu umesto zimskog, zbog prijatnijih temperatura i prilika u toku leta na planinama.
U vezi sa veštačkim osnežavanjem, kao jednim od načina za prevazilaženje ovog problema, autorka navodi da skijališta širom sveta, uključujući i naša u Srbiji, ulažu velike napore u sisteme veštačkog osnežavanja kako bi očuvala ski-staze, naročito u vremenu klimatskih promena. Međutim, i sistemi za veštačko osnežavanje podložni su vremenskim prilikama i ne mogu se uvek koristiti kako bi se staze održale u dobrom stanju. Cilj veštačkog osnežavanja je da efikasno zamrzne raspršene kapljice vode koje dolaze iz topova. To se najbolje postiže kada je temperatura ispod nule, što obično važi tokom noći.
S obzirom na to da naše planine nemaju nadmorsku visinu kao Alpi (i mnoge druge planine u svetu), a takođe se nalaze južnije, ovdašnja skijališta će biti "prva na udaru" klimatskih promena. Primera radi, ski-centar Kopaonik je na nadmorskoj visini 1.770 m nadmorske visine, a najniža polazna tačka žičara je na 1.057 m, što je daleko ispod prethodno navedene procenjene minimalne granice za skijališta od 1.500 m.
Međutim, čak i pri temperaturama iznad nule, osiguranje niske relativne vlažnosti vazduha igra ključnu ulogu u produkovanju veštačkog snega. Naime, sitne kapljice koje se raspršuju iz topova treba da se zamrznu, čak i pri pozitivnim temperaturama. Ovo je moguće postići ukoliko kapljice mogu na neki termodinamički način da se ohlade.
Termodinamičko hlađenje kapljica se odvija u suvljem vazduhu, gde kap ima mogućnost da malo ispari. Tokom tog isparavanja, kap troši sopstvenu latentnu (skrivenu) toplotu za ovaj fazni prelaz i zbog toga se hladi. Visoka relativna vlažnost vazduha otežava ovaj proces, jer atmosfera već sadrži dovoljno vodene pare i ima svoj limitirajući maksimalni kapacitet sadržaja vodene pare, što otežava isparavanje kapljica i njihovo hlađenje.
Grubo rečeno, temperatura vazduha od prosečno -2,5 °C i niže uglavnom obezbeđuje da se mogu koristiti kapaciteti veštačkog osnežavanja, dok više temperature zahtevaju povoljne uslove i u smislu vlažnosti vazduha. U budućoj klimi, za svako povećanje temperature od jednog stepena, atmosfera će biti u proseku za 7% vlažnija, pa je jasna kalkulacija da će korišćenje topova za veštački sneg biti limitirano toplim i vlažnim zimskim danima.
S obzirom na očekivano globalno zagrevanje, visoke zimske temperature vazduha mogu učiniti skijanje na određenim skijalištima nemogućim čak i uz veštačko osnežavanje, a skijanje u već bliskoj budućnosti pretenduje da bude još veći luksuz za skijaše.
Glas javnosti/ D03S
Glas javnosti/ D03S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
