PET DESTINACIJA KOJE SU GOLGOTA SRPSKIH TURISTA: Cene svetske, a usluga loša, komarci k'o rode, hladno more, a klopa nit' sveža nit' dobro spremljena
Autor: Glas javnosti
Posle prošlogodišnjih zatvaranja svi smo se uželeli letovanja, ali put na odmor u vreme pandemije korona virusa nosi sa sobom velike izazove.
To znači da treba naći mesto za letovanje na kome morate paziti da ostanete zdravi, da poštujete sva pravila i da se odmorite, što često nije ni malo lako.
Ako usluga ili smeštaj nisu ono što nam je obećano kad smo kupovali aranžman nisu onakvi kakve smo očekivali letovanje se umesto odmora pretvara u golgotu. Tako umesto uspomena koje će nas držati do sledećeg letovanja doživimo puno neprijatnosti ili gorkih razočaranja koja nikako nismo očekivali.
U eri interneta informacije dobijamo u realnom vremenu, a sa njima i utiske zadovoljnih, kao i nezadovoljnih gostiju koji su posetili neke od popularnih turističkih destinacija. Ovo bi trebalo da stvara dodatnu odgovornost i ugostiteljima i turističkim radnicima koji moraju zaista da nađu način da svojim gostima i klijentima učine odmor nezaboravnim u najpozitivnjijem smislu.
U objavama i komentarima na društvenim mrežama se često može naići na preuveličavanja, ali i preporuke i kritike znače svim potencijalnim turistima u odabiru lokacija gde će provesti svoje vreme i ostaviti svoj novac.
Srbima tradicionalno omiljena Crna Gora u kojoj nas više ne može iznedaditi ni specifičan mentalitet domaćina ni bahatost konobara ni činjenica da nas cenama često "biju po ušima", ali bar ne moramo da govorimo strani jezik - reći će oni koji se ne odriču odlaska na ovaj deo Jadrana.
Grčka je standardno popularna destinacija kod srpskih turista, a pored brojnih poznatih činjenica neki baš nemaju sreće, pa im letovanje nekada ostane, nažalost, kao neprijatno iskustvo.
– Nikada više u Nea Kalikratiju. Niko nas nije upozorio na komarce koji su bukvalno nesnosni i ulaze u sobu istog sekunda kada otvoriš vrata balkona, a komarnika nema. Ne mogu da shvatim da nas niko nije upozorio na to, posebno zbog toga što smo išili sa malom decom – napisala je jedna gospođa na društvenim mrežama.
Bugarska godinama figurira kao alternativa Crnoj Gori i Grčkoj. Jedan gospodin imao je neobične zamerke – neslano i hladno more.
– More uopšte nije kao na slikama i jako smo se razočarali zato što je hladno i nismo mogli da se kupamo. Kada kreneš na letovanje i ne upozore te na tako nešto, to se smatra prevarom. Za šta smo dali novac kada ne možemo da se okupamo? – napisao je on na mrežama.
Egipat je poslednjih godina takođe jedna od atraktivnijih destinacija našim turistima. Grupne ekskurzije su mač sa dve oštrice, jer je kompromis neophodan i nemate slobodu da svoje vreme slobodno organizujete.
– Grupa koja je išla na izlete je bila toliko spora da nam je to sve upropastilo. Ne znam zašto su pošli po vrućini ako ne mogu to da izdrže, bukvalno su neprestano zastajkivali i mi smo ih čekali, sve je moralo da se prilagođava njima. Mislim da to nije u redu od strane agencije i da to mora da prilagodi i sve putnike da ispoštuje – preneo je Mondo reči Marine Aćimović nakon letovanja u Egiptu.
Albanija je u prethodne dve godine eksplodirala kada je reč o interesovanju Srba za njihovo primorje. Pored mnogih poruka ljubavi od strane ljubaznih domaćina, nije retkost da se naiđe i na otvorene kritike ili makar poteškoće na ovoj, za Srbe, i dalje egzotičnoj, a tako bliskoj obali.
– Evo da javim da smo od Sarande do Niša putovali 15h. I to je šlag na torti. I ne pišite bajke o provodu u Albaniji, bar ne ovi koji nemaju korist od toga. Smeštaj nam je bio fenomenalan, sto kvadrata sa dve spavaće sobe. Za 280 eura, pet dana. Za Grčku, to je jeftino, ali za Italiju i Španiju i ne baš. U Italiji sam smestaj u kući, zakup cele kuće, sa prednjim i zadnjim dvorištem, dve spavaće sobe, dva kupatila i garažom, 180 kvadrata platila 300 evra – započela je objavu jedna Nišlijka koja je ovo leto odlučila da provede u Albaniji.
Ona je nastavila da upoređuje cene i uslugu u Italiji i Albaniji.
– More u Sarandi je toplo i čisto, ali plaže su male, skučene, za 15 evra dobiješ ležaljke i suncobran. U Italiji za iste pare dobiješ i sopstvenu kabinu za presvlačenje i tuširanje. Plus u Italiji, konkretno Ligurija, postoje i baš velike plaže, gradske, ali i one male, privatne, međutim, na tim malim, u Sarandi je 40 ležaljki i pet kreveta sa baldahinom, a u Italiji deset ležaljki i dva kreveta. Takođe, postoje plaže za parove, plaže za decu, plaže koje su predviđene sa porodicama sa životinjama – napisala je, a zatim dodala.
– I da, ni hrana u restoranima nije preterano jeftina u Sarandi, ako uzmemo u obzir i kvalitet. Jeli smo u dva restorana morske hrane koji imaju odlične ocene, i bili razočarani. Nit je hrana bila sveža nit dobro spremljena. O ulicama, čistoći i saobraćaju da ne pišem – završila je sa kritikama pre nego je istakla pozitivne stvari.
– A šta mi se dopalo? Đirokastro, zatim mogućnost da iznajmis brodić koji te izveze na neka predivna mesta i koja te ostave bez daha, divna plaža, Pela ili Pema, ne znam tačno, zbog koje kad stigneš do nje zaboraviš kozje staze kojima si došao do nje i strah da će neki klimavi kamen da se odlomi i ti padnes u ambis i razbijes se od stene – napisala je u Fejsbuk grupi Letovanje u Albaniji.
Iz turističkih agencija navode da postoje procedure koje se moraju ispoštovati i od strane nezadovoljnih turista, kako bi bili u mogućnosti da ostvare svoja prava.
– Važno je da obavestite predstavnika čim saznate da nešto nije kako treba, jer kasnije, kada se vratite sa puta i podnesete prigovor, neće biti uvažen ako se utvrdi da ga niste obavestili. Proverite da li je predstavnik agencije dužan da vam prilikom reklamacije izda potvrdu o nedostatku, jer bez te potvrde nećete moći da se žalite, osim ako je predstavnik odbio da vam je izda. Ako ne podnesete prigovor, već se prvo obratite inspekciji ili sudu, oni će vas uputiti da se prvo žalite agenciji, a ako su u međuvremenu istekli rokovi za prigovor, nećete moći da ostvarite svoja prava – rekao je turistički vodič Aleksa Stanićević za portal Mondo.
Kako kaže, putnici prilikom odabira smeštaja ne treba da gledaju broj zvezdica i to da li je hotel ‘all inclusive’, već da obrate pažnju samo na cenu.
– Zvezdice odavno ništa ne znače i pet zvezdica se lako dobija. Ako uzmete all inculusive to teoretski može da znači da svaki dan imate makarone za sva tri obroka. Zato je cena nešto što najbolje pokazuje da li hotel i smeštaj vrede ili ne. Imali smo goste koji su plaćali 30 evra dnevno i smatrali da kvalitet hrane i smeštaja nije dobar, ali to ne može da bude isto kao smeštaj koji se plaća mnogo više – ukazuje Bogićević.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
.png)
