Зашто тинејџери одбијају родитељска решења за своје проблеме?

Када прерано дате савет вашем детету, оно мисли да га не слушате и не разумете кроз шта пролази.
Родитељи адолесцената често се суочавају са загонетним низом догађаја. Прво, тинејџери им долазе са одређеним проблемом; друго, родитељи им нуде предлоге и решења; и треће, тинејџери одбацују родитељске идеје као иритантне, ирелавантне или обоје.

Ови моменти су зрели за повезивање детета и родитеља. Зашто се онда често погрешно протумаче ? У већини случајева то се дешава, јер родитељи не дају својим тинејџерима оно што они заиста желе. Свесно или несвесно, тинејџери желе следеће ствари:

Тинејџерима је потребан неко ко ће да их саслуша

Адолесценти, као и одрасли, могу да осете олакшање ако једноставно артикулишу своје бриге. Заиста, људи који своје проблеме изговоре на глас се осећају много боље од оних који их држе у себи. И то важи за све проблеме, без обзира на тежину.

Када деца одлуче да поделе своје проблеме са родитељима, најбоље би било да одмах претпоставимо да не желе предлоге ни савете, бар не одмах. Пустите их да вам кажу шта их мучи.
- Често у родитељима тражим слушаоце. Поготово кад је у питању мањи проблем који не морам да решим, већ само желим да га некоме испричам, како би ми било лакше - рекла је осамнаестогодишња Кејтлин.

Адолесценти могу да поделе са родитељима оно што им је на уму, тако што ће изговорити неколико својих испреплетаних мисли, како би могли да их правилно сагледају или да их организују. Према речима Исле Стивен-Шнајдер из Калифорније, тинејџерима много помаже када направе листу проблема, које после претворе у речи. Одрасли могу да помогну тинејџерима тако што ће им дати простор који им је потребан. Битно је да родитељи саслушају своје тинејџере без ометања, и да се суздрже од додавања сопствених мисли у хрпу коју дете већ има у глави.

Тинејџери траже емпатију

Многе ствари које муче тинејџере не могу да се реше. Родитељи не могу да залече њихово сломљено срце, да спрече њихове друштвене драме нити да ураде било шта у вези са чињеницом да су им за исти дан заказана три битна теста. Имање проблема није ни приближно лоше колико је кад се осећате потпуно сами у својој муци.

Тинејџери често имају проблеме које желе да поделе, али не са својим пријатељима. У тим тренуцима они могу да се обрате својим родитељима, који треба да запамте да дете од њих тражи емпатију, а не решења за проблеме који их муче. Родитељи би требало искрено да прокоментаришу дететов проблем: “О да, то је баш безвезе“ или „Имаш потпуно право да се тако осећаш“. Такав приступ деци говори да су родитељи вољни да их саслушају кад год су узнемирени.

Како би родитељи изразили додатну солидарност могу да питају своју децу :„Да ли желиш да останем или желиш да те оставим да будеш сама неко време? Или „Постоји ли нешто што могу да урадим како се ствари не би погоршале?“. Ова питања им шаљу снажну поруку, да родитељима не сметају њихове невоље и да ће бити уз њих, чак и када не могу да им помогну.

Деци је потребно да им верујете
Иако је родитељима тешко да се зауставе, превише сугестија може довести до тога да дете помисли да покушавате да му кажете „Ти не можеш ово да средиш, али ја могу“. Овакво мишљење у тинејџеру може да пробуди сумњу, да немате довољно поверења у њега, да сматрате да он не може да се носи са проблемима које му живот ствара.

Уместо што ћете детету предложити решења, охрабрите тинејџера да сам дође до њих. Када им кажете „Гледао сам те како решаваш овакве проблеме и пре“ или „ Тешко је, али пребродићеш то“, пружате им другачију перспективу и охрабрујете их, јер је у том моменту њихово самопоуздање пољуљано.

И тинејџери који су се већ позабавили одређеним проблемом понекад додатно траже родитељско уверење. Кејтлин каже да она понекад родитељима исприча ситуацију и објасни које је решење изабрала, само како би добила потврду да је направила прави избор. Када се ово догоди, Кејтлин истиче да тада не тражи решење од родитеља, него само проверава да ли је урадила праву ствар, с обзиром на то да нема много искуства у решавању проблема.

Адолесценти се често осећају рањиво, поготово кад се отворе одраслим особама. У овим моментима, добронамерни коментари могу да звуче као критика, предавање или став „рекли смо ти“. Иако желите да укажете да би учење за тест из хемије прошлог викенда уместо одласка на кошаркашку утакмицу у потпуности спречило проблем, вероватно је најбоље да тај разговор одложите за друг пут – преноси "Њујорк тајмс".

Они желе идеје, а не инструкције

Када вашем тинејџеру пружите емпатију и охрабрење, заправо им дајете оно по шта су дошли. Ако након тога ваш тинејџер и даље тражи решење, тада му понудите одређени савет. Почните тако што ћете га питати да ли жели вашу помоћ при решавању проблема. Ако је одговор потврдан, поделите проблем у категорије: шта може да се промени и шта не може.

За прву категорију, усредсредите се на потребе које ваш тинејџер идентификује и заједно дођите до решења. За другу категорију, помозите им да се помире са стварима које не могу да контролишу.

Џошуа Сигл, шеснаестогодишњак из Хјустона, изгубио је све своје слободно време када је сезона трчања постала приоритет у његовом већ пренатрпаном распореду. „Био сам потпуно преплављен активностима, трком, бендом, школом, али моји родитељи су разумели да не желим да напустим тим“.

Уместо да га натерају да одустане, они су му помогли да спакује храну за одређени период, како не би губио време на спремање. Ово је створило мало слободног времена у његовом распореду, што му је значајно умањило стрес. Међутим, сви су морали да прихвате да ће морати мање да спава како би урадио све домаће задатке док се спортска сезона не заврши.

- Срећан сам кад имам времена да спавам и кад имам довољно хране. Током тркачке сезоне нисам довољно спавао, па ми је много значило то што су ми родитељи помогли и спремили ми довољно хране - рекао је Џошуа.

Циљ је да родитељ реши проблем са, а не за свог тинејџера. Колико год да мислите да је ваш савет добар, најбоље је да га задржите за себе док не саслушате своје дете. Исла сматра да када одрасли прерано понуде решење, уствари уопште не слушају и не разумеју кроз шта дете пролази. Често се испостави да су слушање и разумевање све што тинејџери желе или требају.

SKINI APLIKACIJU