Glas Javnosti

Zašto se deca ne sećaju baš ničeg što im se dešavalo pre trećeg rođendana

Porodica
Autor: Glas javnosti

Koliko smo samo puta svi poželeli da možemo da se setimo stvari i događaja iz perioda kada smo bili bebe, kako je izgledao naš dan, čemu smo se smejali, plakali... 

Zaboravljanje događaja iz najranijeg detinjstva, Sigmund Frojd je nazvao infantilna amnezija, ali se i nešto kasnije, kod dece od osam godina, uočava otežano prisećanje onoga što im se dešavalo do trećeg rođendana.

Naučnici sa Emori univerziteta iz SAD-a sproveli su istraživanje na grupi od 83 trogodišnjaka i snimali ih dok su prepričavali iskustva iz nekoliko poslednjih meseci - posete zoo vrtu, rođendanske zabave kod drugara iz vrtića, izlete sa roditeljima. Nekoliko godina kasnije intervjuisali su istu decu i postavljali im pitanja o istim događajima. Oko pete i šeste godine deca su mogla da se sete 63-72 odsto događaja o kojima su ranje govorili, dok su deca uzrasta od osam i devet godina mogla da se sete samo 35 odsto dešavanja. 

Kažu naučnici, da mala deca do treće godine sebe ne doživljavaju kao posebne jedinke, ne shvataju pojam vremena, kalendara, dana, meseca i godišnjih doba i ne mogu precizno da lociraju mesta na kojma se nešto dešavalo jer njihov mozak nije sposoban da sve te događaje i doživljaje spoji u smislenu celinu.

Sećanja beba brišu se zbog razvoja moždanih ćelija. Za memorisanje događaja zadužen je hipokampus, deo mozga koji proizvodni nove ćelije s ciljem da zamene stare. To se dešava dok se mozak u potpunosti ne razvije i tek tada nastaje trajno pamćenje.

Glas javnosti

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS

POVEZANE VESTI




KOMENTAR







AKTUELNE VESTI S MREŽA


HOROSKOP