ŠTA JE DOBRO ZA DOJILJE : Koja hrana dolazi u obzir
Autor: Glas javnosti
Postoje zabrane za dojilje koje su opravdane, kao što su upotreba jakih "toplih napitaka", pušenje, upotreba lekova koji nisu kompatibilni sa laktacijom, težak fizičk rad, stres itd.
1. Mogu li da spavam na stomaku dok dojim?
Ovo je jedna od najčešćih zabrana u vezi sa dojenjem - navodno dojilja nikada ne bi smela da spava na grudima i stomaku. Smatra se da dojilja koja spava na stomaku može imati stagnaciju mleka i laktacioni mastitis (upala mlečnih žlezda).
ISTINA: Možete spavati na stomaku. Jedino upozorenje jeste da spavate po mogućstvu bez grudnjaka, kako ne bi stvarali dodatni pritisak na mlečne kanale. Osim toga, ne bi trebalo da spavate na stomaku sve vreme – u ovom slučaju zaista postoji rizik od laktostaze (stagnacije majčinog mleka).
2. Da li je moguće da se majka koja doji odvoji od bebe i preskoči dojenje?
Mnogi dojilju zamišljaju kao ženu koja je iscrpljena kućnim poslovima, kojoj je beba bukvalno na grudima neprestano. Mnoge majke i same pristaju na takvo "mlečno ropstvo", ali ima i onih koje žele da žive aktivnim životom - rade, putuju, ponekad se zabavljaju - a da istovremeno nastave da doje bebu. Da li je to moguće?
ISTINA: Majka koja doji je takođe osoba, a ne samo "farma mleka" koja svuda nosi bebu na grudima. Ako majka želi da nastavi da razvija svoju karijeru, a takođe želi da se ponekad viđa sa prijateljima, ide na fitnes ili ode u pozorište, to ne znači da je loša majka. Dobro organizovan proces ispumpavanja i zamrzavanja majčinog mleka dobar je izbor ako majci teba nekoliko sati dnevno, a ne narušava ishranu svoje bebe.
3. Da li majka koja doji može hraniti svoju bebu ako ima visoku temperaturu?
Teško je zamisliti dojilju koja u roku od 1-2 godine uspe da nikada ne "uhvati" prehladu ili grip, da se ne povredi ili dobije neki virus. Ali iz nekog razloga, među majkama koje doje, vrlo je uobičajeno pravilo "ako imam visoku temperaturu, neću dojiti bebu" Da li je ovaj tabu opravdan?
ISTINA: Ako imate temperaturu, možete dojiti bebu i treba da je dojite. Čak i nakon što mama dobije grip, majčino telo u procesu proizvodnje mleka uspeva da obogati "hranu za bebe" snažnim imunoglobulinima koji savršeno potiskuju virus gripa u mleku. Pošto je "kontrolni centar" dojenja u mozgu, signal za razvoj i "ubrizgavanje" imune odbrana u majčino mleko dolazi mnogo pre nego što i shvatite da ste se zarazili gripom. To znači da nema razloga da prekinete dojenje ako vam je temperatura skočila.
4. Da li je moguće nanositi kozmetiku na kožu dojke tokom dojenja?
S jedne strane: koži dojke tokom laktacije je preko potrebna kozmetička nega (teško je smisliti relevantnije vreme za borbu za čvrstinu i elastičnost kože dojke), ali sa druge strane, postoji mogućnost da dete pojede mast, kremu, serum ili druge kozmetičke proizvode. U ovoj situaciji, mnoge dojilje odlučuju da ne rizikuju i uglavnom se uzdržavaju od upotrebe bilo kakve kozmetike za kožu dojke.
ISTINA: Kozmetika može biti opasna po zdravlje bebe samo ako uđe u njegovo telo. Kako se to može dogoditi u situaciji kada dojilja stavlja bilo kakvu kozmetiku na svoje grudi? Na dva načina: ili dete "liže" kremu ili mast sa kože dojke (tačnije, iz bradavice), ili kozmetika prodire direktno u majčino mleko. Druga opcija je potpuno isključena, jer još nije izmišljen kozmetički proizvod koji može prodreti u kožu do takve dubine. I sami možete isključiti prvu opciju - samo pazite da kozmetika ne dođe na areolu i bradavicu.
5. Može li majka koja doji biti vegetarijanka?
Postoji pravilo da majčinog mleka neće biti dovoljno ukoliko postoji jasan nedostatak životinjskih proteina u ishrani dojilje. Da li je tako?
ISTINA: Naravno, proteini su izuzetno važni za rast i razvoj bebe. Ali ne samo po sebi, već samo kao dobavljač esencijalnih aminokiselina. Nazivaju se nezamenljivim jer se ne mogu reprodukovati u ljudskom telu sintezom bilo kojih supstanci, već samo spolja mogu ući u gotovu formu. Za decu je neophodno 10 aminokiselina: valin, izoleucin, leucin, lizin, metionin, treonin, triptofan, fenilalanin, arginin i histidin. Puni set esencijalnih aminokiselina možemo dobiti samo iz proteina životinjskog porekla (proizvodi: meso, riba, jaja, "mleko"). Dok protein biljnog porekla uvek karakteriše nekompletan sastav esencijalnih aminokiselina – onda nije dovoljna jedna, pa čak ni sedam, osam ili devet odjednom... Dakle, postoje dva načina da se popune potrebe ljudskog tela. (uključujući i rastuće telo bebe) u vitalnim aminokiselinama na dva načina - jedite proizvode životinjskog porekla ili naučite da kompetentno kombinujete biljnu hranu tako da u imate neophodan set esencijalnih aminokiselina za ručak. Obično iskusni vegetarijanci znaju kako to da urade.
Glas javnosti/Yumama
SKINI APLIKACIJU
