PRERANI PUBERTET KOD DECE : Kako ga prepoznati i da li ima razloga za brigu?
Autor: Glas javnosti
Postoji sekularni trend, pa se granica početka puberteta kod devojčica pomera sa nekadašnjih 9 na 8 i menarhe sa 13 na 12-11 godina. Mogući uzroci su: povećanje telesne mase kroz detinjstvo, mala porođajna masa za gestacionu dob i faktori sredine korišćenje plastičnih proizvoda, aditivi)
Prema rečima profesorke Zdravković, pubertet kod devojčica počinje pojavom žlezdanog diska u dojkama. Može se primettiti kao ispupčenje ili kao tvrdlina koja se može napipati. Kao i svako žlezdano tkivo, na grublji dodir i pritisak je bolno, pa se devojčica može požaliti na bol.
“Ova pojava označava pojavu puberteta ili samo njegovu varijantu, uvećanje dojki. Roditelji ne treba da se plaše da je u pitanju malignitet ili bilo koja promena dojke koja zahteva hitno ispitivanje. Pojava žlezdanog tkiva dojke između treće i šeste godine zahteva upućivanje dečjem endokrinologu u okviru narednih 3 meseca”, ističe
“Postoji sekularni trend, pa se granica početka puberteta kod devojčica pomera sa nekadašnjih 9 na 8 i menarhe sa 13 na 12-11 godina. Mogući uzroci su: povećanje telesne mase kroz detinjstvo, mala porođajna masa za gestacionu dob i faktori sredine (korišćenje plastičnih proizvoda, aditivi)”, objašnjava za portal N1 prof dr Vera Zdravković, pedijatar, endokrinolog Univerzitetske dečije klinike.
Ona dodaje da kod devojčica se do kraja druge godine mogu primetiti uvećane dojke, koje potiču od hormona u toku trudnoće, savetuju se uobičajene redovne kontrole kod nadležnog pedijatra. Nije potrebno dete upućivati dečjem endokrinologu ukoliko su se javile još u novorođenačkom periodu.
“Znoj specifičnog, adultnog mirisa se javlja u okviru pripreme tela za pubertet i normalna je pojava, koja ukoliko je izolovana, ne iziskuje pregled dečjeg endokrinologa“, kaže endokrinolog dr Zdravković.
Na šta posebno roditelji treba da obrate pažnju
“Pojava žlezdanog tkiva dojki je u okvirima očekivanog, ako se javi nakon sedme godine, a pre trinaeste godine života. Ukoliko roditelji primete pojavu dojki ranije, devojčica ima ubrzanje rasta u poslednjih 6-12 meseci, glavobolju, probleme sa vidom, savetuje se da se jave svom pedijatru”, ističe ona.
Prema njenim rečima, retko pubertet počinje pojavom pubične maljavosti pre devete godine kod devojčica i pre desete godine kod dečaka. Ukoliko postoji i ubrzanje rasta, neophodan je pregled pedijatra.
“Kod devojčica koje su punije ili su rođene male za gestaciono doba, može se javiti maljavost u pubičnom i aksilarnom predelu. Ova pojava najčešće zahteva samo praćenje rasta i razvoja, a o tome će odlučiti pedijatar uz eventualnu konsultaciju dečjeg endokrinologa”, objašnjava dr Zdravković.
Značaj sistematskog pregleda
“Sistematski pregledi se obavljaju jednom godišnje i osim merenja visine i mase, procenjuje se i stadijum puberteta. Neke promene može uočiti samo lekar i proceniti njegov značaj, te spadaju u preventivu I rano prepoznavanje eventualnih poremećaja”, objašnjava endokrinolog.
Ona dodaje da pedijatri poznaju faze rasta u različitim životnom dobima, te mogu pravovremeno posumnjati na prevremeni pubertet ukoliko nastupi ubrzanje rasta.
Uticaj ishrane i uopšte društva na rani pubertet
Prema rečima endokrinologa dr Zdravković, prekomerna ishrana povećava telesnu masu, masne ćelije i utiče na lučenje hormona leptina, koji daje signal da je devojčica spremna za pubertet i funkciju reprodukcije. Povećanje leptina utiče na lučenje hormona u hipotalamusu, hipofizi i jajnicima da luče polne hormone, koji dovode do razvoja sekundarnih seksualnih karakteristika i uvećanja jajnika i materice.
“Posledica je da gojazne devojčice ranije ulaze u pubertet, a mršave devojčice, koje imaju poremećaj ishrane kasne sa pubertetom. Za razliku od devojčica, gojazni dečaci kasnije ulaze u pubertet jer povećanje masnog tkiva negativno utiče na hipotalamus i hipofizu I odlaže lučenje testosterone“, navodi dr Zdravković.
Za razliku od preuranjenog kada je vreme za normalan pubertet
“Normalan početak puberteta kod devojčica je nakon 8. godine, a kod dečaka nakon devete godine. Početak i tempo puberteta su u skladu sa onim kakav je bio kod roditelja“, kaže sagovornica portal N1.
Psihička zrelost i pubertet
Dr Zdravković ističe da najveći problem kod prevremenog puberteta je što devojčica izgleda kao žena, a nije psihički zrela, te može biti izložena riziku od seksualnog zlostavljanja.
Rast i razvoj tokom puberteta
“Devojčice izrastu najviše pre i na početku pubereteta, a nakon prve menstruacije se rast značajno usporava I završava nakon dve do tri godine. Dečaci počinju da rastu tek pred kraj puberteta, tako da počinju da rastu kasnije, imaju veći prirast u rastu, ali i rastu duže nego devojčice”, navodi doktorka.
Ona dodaje da zbog svega navedenog ispitivanje niskog rasta treba započeti pre početka puberteta.
Savet i preporuka za roditelje
“Ukoliko imate bilo kakve dileme, obratite se nadležnom pedijatru. Ukoliko dete redovno vodite na sistematske preglede, pedijatar če proceniti i stadijum puberteta. Ako primetite pojavu dojki pre sedme godine ili uvećanje testisa kod dečaka pre devete godine, javite se na pregled kod pedijatra”, navodi sagovornica portala N1.
Lečenje prevremenog puberteta
Dr Zdravković kaže da rani početak puberteta može dovesti do niže visine u adultnom dobu. Ukoliko je potrebno, dečji endokinolog će preporučiti terapiju za privremeno zaustavljanje puberteta.
“Ova terapija dovodi do smanjenja lučenja polnih hormona i usporenja progresije ranog puberteta. Terapija se prekida kada dete dostigne određenu biološku zrelost, a nakon toga dolazi do nastavka pubertetskog rasta i razvoja”, navodi prof dr Vera Zdravković, pedijatar endokrinolog.
Glas javnosti/N1
SKINI APLIKACIJU
.png)
