Pomozite deci da pronađu dobre prijatelje

Formiranje zdravih prijateljstava često se doživljava kao ključna veština za dete, ali se ona retko eksplicitno uče kako da ga steknu.

U slučaju mnogih od nas, pandemija korona virusa otkrila nam je ko su nam najbliži prijatelji.

Lišeni društvenih mogućnosti za interakciju sa širom grupom, postali smo zavisniji nego ikad od male grupe ljudi od poverenja.

Za decu, situacija je bila još dramatičnija, posebno za one suviše male da mogu da koriste pozive preko Zuma.

Mnogima je nedostajao njihov bliski društveni kružok – naročito njihovi najbolji prijatelji.

Ti prijatelji nisu samo ljudi sa kojima volimo da provodimo vreme, to su ljudi kojima potpuno verujemo.

Kao deca, mi se prema njima obično ophodimo kao prema članovima naše šire porodice, do tačke u kojoj bismo njihove domove mogli da doživljavamo jednako blisko kao vlastite.

Kao odrasli, znamo da možemo da ih pozovemo u momentu da podelimo sa njima naše najviše i najniže trenutke u svakodnevnim životima.

„U najboljim prijateljstvima obično postoji intimnost, osećanje da će vam se druga osoba naći kad god treba, da će vam uvek čuvati leđa", kaže Rebeka Grejber, profesorka psihologije na Univerzitetu u Saseksu, u Velikoj Britaniji.

„Suština je u doživljenoj bezrezervnoj podršci umesto u tome da li će se neko stvarno pojaviti."

Ali da li smo mi uopšte programirani da imamo najbolje prijatelje?

Istraživanje pokazuje da postoje snažne evolucione prednosti koje objašnjavaju zašto biramo da formiramo tako bliske društvene veze sa drugima.

Međutim, precizna priroda tih veza može značajno da varira – i razumevanje tog diverziteta može da nudi mnogo utehe i nade onima koji žude za najboljim prijateljem i koji imaju problema da ga nađu.

„Tradicionalno smo doživljavali prijateljstvo kao nešto kulturološko. Ali je ono dublje od toga i suštinski važnije", kaže Lidija Denvort, autorka knjige Prijateljstvo: Evolucija, biologija i izuzetna moć fundamentalne životne veze.

Posmatranjem drugih vrsta kao što su babuni i delfini vidimo koliko su fundamentalno važna bliska prijateljstva, kaže Denvort.

Ta prijateljstva nisu nužno isključiva, u smislu biranja samo jednog prijatelja iznad svih drugih.

Umesto toga, ona mogu da se sastoje od veza koja su učvršćivana vremenom sa bilo kojim brojem pojedinaca koji vam pružaju podršku.

Baš kao i ljudi, i delfini sklapaju prijateljstva preko zajedničkih interesovanja.

Mužjaci delfina koji love u dubokim vodama, što je praksa poznata kao „sunđeranje", uglavnom se druže sa drugim muškim sunđerašima, prema studiji iz 2019. godine.

Ove snažne veze mogu da traju decenijama i ključne su za uspehe u paru svakog mužjaka, napominje Manuela Bicocero, istraživačica sa Univerziteta u Cirihu i glavna autorka ove studije.

Babuni takođe formiraju snažna prijateljstva koja im pomažu da prevaziđu nedaće u ranim fazama života, pokazuje istraživanje.

Jedna studija iz 2003. godine, koju je predvodila primatološkinja Džin Altman sa Univerziteta Prinston, pokazala je da su prijateljstva među ženkama odraslih babuna pojačala stopu preživljavanja njihove novorođenčadi.

Jedna druga studija zaključila je da babuni sa snažnim društvenim vezama doživljavaju manje stresa i da ženke rade na uspostavljanju novih odnosa kad blisku prijateljicu ubiju grabljivci.

„Najbolje po vas je da imate dobre prijatelje; to vam pomaže da se odbranite od lavova", kaže Denvort.

„Nama je takođe potrebna pomoć u borbi protiv lavova i upravo to naši prijatelji rade za nas."

Sticanje prijatelja

Pronalaženje i zadržavanje prijatelja i dalje je veština za koju bi moglo da bude potrebno određeno vreme da se razvije.

Negde od četvrte godine, deca počinju da stiču razumevanje da bi drugi ljudi mogli imati misli, interesovanja i osećanja koja su drugačija od njihovih.

Ova sposobnost koja se tada javlja, poznata kao Teorija uma, pomaže deci da pronalaze prijatelje, kaže Ajlin Kenedi-Mur, klinička psihološkinja i autorka knjige Razvoj prijateljstava: Vodič za decu kako sticati i zadržati prijatelje.

„Ona postaju bolja u zamišljanju tuđe perspektive i to ih podstiče na intimnija prijateljstva."

Deca često imaju pragmatičan stav prema prijateljstvu, formirajući blisku vezu sa vršnjacima na igralištu ili u školskoj učionici, kaže Kenedi-Mur.

„To je pristup voli onoga s kim si."

„Stvar koju deca imaju kao prednost u odnosu na odrasle je da su oni u prostoriji sa još 25 drugih osoba u njihovom stadijuma života", kaže ona.

„U odraslom dobu potrebno je da se uloži svestan ozbiljan napor da bi se pronašla i negovala prijateljstva."

Prema jednoj studiji, odrasli moraju da provedu oko 50 sati zajedno da bi prešli iz običnog poznanstva do neobaveznog prijateljstva, 90 sati zajedno pre nego što mogu uzajamno da se nazovu prijateljima, i više od 200 sati da bi postali bliski prijatelji koji dele emotivnu vezu.

Psiholozi kažu da najbolja prijateljstva mogu da pomognu deci da se pripreme za bliska prijateljstva, pa čak i ljubavna, dok odrastaju.

„Najbolja prijateljstva su kao zaljubljivanje", kaže Kenedi-Mur.

„Bliska prijateljstva u detinjstvu pomažu deci da usavršavaju veštine koje su im potrebne kod intimnih veza kroz čitav život. Ona uče o drugim ljudima i sebi samima, kako da izlaze na kraj sa osećanjima kao što su usamljenost, ljubomora i nezadovoljstvo."

Ako deca ne pričaju o prijateljima kod kuće, to ne znači da ih nemaju, kaže ona, dodavši da bi to moglo biti zato što više vole nenametljivi stil interakcije sa drugima.

Roditelji mogu da pruže podršku deci u formiranju prijateljstava tako što će za njih organizovati zabavne susrete izvan škole.

„Deca obično pronalaze prijatelje tako što rade zabavne stvari zajedno sa njima, tako da biste mogli da razmislite koji su interesovanja vaše dece i da potražite aktivnosti koje odgovaraju njihovim ličnostima i mogu da ih rade sa drugom decom", kaže Kenedi-Mur.

Roditelji takođe mogu da nauče svoju decu kako da se uključe u igre i aktivnosti.

„Formula je: prvo posmatraj, pa se uklopi", kaže ona.

„Gledaj šta drugo dete radi, potom se ubaci u istu tu aktivnost ne prekidajući je."

Korist po zdravlje

Pomaganje deci da steknu čvrsta prijateljstva može da bude dar sa doživotnim prednostima, među njima i boljim mentalnim i fizičkim zdravljem.

Održavanje bliskih prijateljstava ima pozitivan uticaj na kardiovaskularno i neuroendokrino zdravlje, baš kao i na imuni sistem, pokazuje istraživanje.

Prema pregledu 148 studija iz 2010. godine, čvrsta prijateljstva pružaju veće zdravstvene prednosti od ostavljanja pušenja, mršavljenja ili vežbanja.

Kad imate blisku grupu prijatelja i snažne porodične veze to smanjuje rizik od smrtnosti kod ljudi za 50 odsto, pokazuje analiza.

Kad ste usamljeni ili izolovani, to ima isti uticaj na nečiju smrtnost kao pušenje 15 cigareta dnevno, prema anketi sprovedenoj na 20.000 Amerikanaca.

Harvardova studija razvoja odraslih, koja je započela 1938. godine tokom Velike krize i pratila je više od 700 muškaraca tokom čitavih njihovih života, pokazala je da je zadovoljstvo ljudi njihovim odnosima tokom njihovih pedesetih bio je bolji predskazatelj njihovog fizičkog zdravlja kasnije u životu nego nivo njihovog holesterola.

Ovi nalazi pokazuju važnost tretiranja prijateljstava kao „životnog poduhvata", kaže Denvort.

„Nikad nije kasno za sticanje prijatelja, ali je dobra ideja krenuti sa tim rano."

Iako neke studije definišu najbolje prijateljstvo kao vezu za jednim posebnim prijateljem, nalazi obično sugerišu da je faktor koristi kvalitet i reciprocitet odnosa, a ne broj prijatelja koji učestvuju.

Takve veze mogu da igraju ključnu ulogu u pomaganju deci da izađu na kraj sa izazovima u njihovim životima i da se izbore sa nedaćama, pokazuje istraživanje.

Deca koja imaju najbolje prijatelje obično doživljavaju manje usamljenosti i depresije i imaju veće samopouzdanje.

Jedna studija pokazala je da kad imaju bliskog prijatelja koji im pruža podršku, to može da pomogne deci iz okruženja sa niskim primanjima da se bolje izbore sa teškim okolnostima.

„Deca sa većim kvalitetom najboljeg prijateljstva, u sadejstvu sa većom psihološkom otpornošću, imaju bolju sposobnost da se izbore životom u četvrti sa nižim primanjima", kaže Grejber, vodeći autor studije.

„Njihova najbolja prijateljstva kao da su povezana sa boljim veštinama izlaženja na kraj sa problemima i sa boljim osećajem da mogu da promene stvari u svojim životima", kaže ona, dodavši da su rezultati za prijateljstva među dečacima i devojčicama bili slični.

Međutim, titula „najboljeg prijatelja" sama po sebi nije garancija odnosa visokog kvaliteta.

Kad najbolje prijateljstvo podrazumeva preterane razgovore o problemima, to može da dovede do pojačanih simptoma depresije i anksioznosti, prema studiji iz 2007. godine.

Za decu koja još nisu pronašla tog posebnog prijatelja, još uvek ima mnogo prilika pred njima.

Prijateljstva se menjaju sve vreme kroz detinjstvo, kaže Grejber.

Kad se najbolji prijatelji udalje jedni od drugih ili odsele, to ume da bude teško za malu decu, koja nisu naviknuta na okončanje odnosa.

„Ne postoji ritual za decu da ožale gubitak tog odnosa", kaže ona, dodavši da je važno da roditelji razgovaraju o ovome sa decom i da ih podrže tokom tog procesa.

Kulturološke razlike

Odabir jednog najboljeg prijatelja ne doživljava se uvek kao najbolji model – u nekim kulturama ljudi biraju da provode vreme sa širim grupama, koju čine porodica i vršnjaci, umesto samo jedne osobe.

U mnogim malim, ruralnim zajednicama širom sveta, deca pohađaju školu sa rođacima, doživljavaju ih kao bliske prijatelje, i ne razlikuju prijatelje od šire porodice, kaže Evan Kilik, viši profesor antropologije na Univerzitetu u Saseksu.

Kilik proučava društvene odnose društva Ašaninka u prašumi Amazonije.

U ovoj zajednici, odnosi sa članovima porodice obično nadjačavaju prijateljstva, kaže Kilik.

„U zapadnim urbanim društvima, ta ideja da imate bliskog prijatelja je važna zato što nemate te šire rodbinske mreže."

Deca Ašaninka počinju da formiraju prijateljstva izvan njihove šire porodice tek kad uđu u pubertet i počnu da traže veze za trgovinu i bračne partnere.

Ispočetka su to transakcioni odnosi, usredsređeni na pragmatične ishode, ali mogu vremenom da se razviju i u jake emotivne veze, kaže Kilik.

Skorašnja studija proučavala je različite načine na koje Rusi i Kanađani vrednuju prijateljstva.

Ona je pokazala da Rusi doživljavaju prijateljstvo kao intimniju vezu, ukorenjeno u poverenju i bliskosti, za razliku od Kanađana.

„Ruski model je sa manje prijatelja, ali veoma dubokim, intenzivnim odnosima", kaže Marina Duseren, vodeća autorka studije i vanredna profesorka na Univerzitetu u Kvebeku, u Montrealu.

Kanadski model stavlja veći naglasak na poštovanje samostalnosti ljudi i ima manje očekivanja od bliskih prijatelja.

„Ne postoji ideja da ćete se uvek naći prijatelju u nevolji, bez obzira na sve", kaže Duseren.

Postoje upadljive lingvističke razlike kako govornici ruskog i engleskog govore o prijateljstvu, prema Duseren.

Rusi koriste izraz prijatelj (drug) samo za ljude sa kojima su veoma bliski, a ljude sa kojima vole da provode vreme nazivaju drugarima (družiše i koreš), kaže ona.

U engleskom, međutim, reč „prijatelj" može da opiše „širok dijapazon odnosa".

Moglo bi da postoji istorijsko objašnjenje za ove različite stavove prema prijateljstvu, kaže Duseren.

„U Sovjetskom Savezu je bilo izuzetno rizično imati bliske odnose, čak i među porodicama", kaže ona.

„Rešenje je bilo da imate manje pojedinaca kojima možete potpuno da verujete. Ovaj ideja poverenja ključna je za ruska prijateljstva."

Bilo da je to drugar sa igrališta, bliski rođak u stilu Ašaninki, ruski tip druga, ili kolega delfin koji voli da lovi u dubokim vodama kao i vi, imati prijatelja i saveznika u životu ume očigledno da čini veliku razliku.

Za neke, ta veza počinje u detinjstvu. Za druge, moglo bi da bude potrebno više vremena.

Ali, kao što ističe Denvort, isplati se biti uporan – zato što nikad nije kasno naći najboljeg prijatelja.

Glas javnosti /B03S