Одувек су пред спавање окупљале породицу: Бајке су важан део одрастања деце

Имају вишеструко позитиван утицај на најмлађе - утичу на развој можданих вијуга, маште, креативности...

У свим прошлим и будућим временима, бајке су књижевна нежност за оплемењивање дечје душе - записао је Недељко Терзић, књижевник и новинар из Сремске Митровице. Аутор најновије бајке "Мргудица", за "Живот плус" подсећа колико је ова литература лековита и потребна у свако доба и свакој генерацији, без обзира на вртоглаве промене које нам се дешавају.
- Бајкама увек негујемо доброту, лепоту и племенитост, због чега су оне изузетан путоказ за најмлађе - каже Терзић. - Бајковите путеве у животу не смемо да затрпавамо, управо због најмлађих и не сме да нам буде тешко да их представљамо нашој деци. Оне увек носе поуке о лепоти, доброчинству, заборављеном витештву, поштовању и уважавању, слози, машти коју можемо да развијамо и која може да нам помогне у улепшавању околине, стана, дворишта. Уопште живота. Одрастање уз бајке увек повлачи за собом да ћемо бити упућени на другу страну од зла. Сама по себи, она је нежно књижевно биће, чију нежност морамо да чувамо и прихватамо.

Саговорник наглашава да је он поборник класичних, традиционалних бајки које су потекле из приповедања нашег народа. Није за оне модификоване, које се представљају на екранима, са девојчицама розе очију, зеленом косом, љубичастим лицем и малим рогом на глави.
- Ми имамо бајке у свакодневном животу, које су нам неопходне и од "користи". Зар тако постоји неко од нас ко је седео у чамцу, додиривао рукама воду, а да није помислио шта се догађа у дубинама, ко тамо, на који начин и којим језиком говори? То су први кораци који сваког поведу у бајковито размишљање. Моја "Мргудица" је за децу узраста до петог разреда, јер мислим да је за њих оваква литература "екскурзија" научног или поучног карактера, а не краткотрајни провод као што то доживљавају старији узрасти. Мргудица, смештена у Засавици, је само књижевни мотив, јер ликови за бајке могу маштом да живе у тврђавама или древним градовима као што су: Петроварадин, Калемегдан, Смедерево, Голубац. Могу бити у Ђавољој вароши, на Сребрном језеру, крај малих водопада на Фрушкој гори, у питомим шумарцима око наших манастира... Ми смо окружени бајкама, само треба да их откријемо у нама, и око нас - поручује Терзић.
А оне, показују истраживања, имају вишеструко позитиван утицај на најмлађе - утичу на развој можданих вијуга, маште, креативности... И читање бајки деци представља снажан кохезивни елемент породице.
- Родитељи, међутим, данас брзо одлучују да се на лакши начин удаље од детета, мислећи да ће му дати слободу тако што ће га пустити да гледа у надреалистичке приче на екрану, док они безбрижно пију кафицу. А бајке су права породична литература, оне су одувек пред спавање окупљале породицу. Најмлађи су успављивани тако што је неко тихо и лагано читао и сви су помно слушали док најмлађе дете не заспи. Зар данас нико нема 15 минута за једно такво породично дружење?! Са каквим ће сличицама у главици дете ући у сан, није тешко одгонетнути ако поставимо питање себи: "Да ли смо за бајку са рогатим, зубатим, пластичним и намргођеним ликовима или ону у којој се појављују сасвим нормални ликови које ми препознајемо и виђамо у свакодневном животу, у причи која ће нас нечему и подучити?". Одговор је, мислим, очигледан.

УЛЕПШАВАЈУ ДАН И ДЕТИЊСТВО

БАЈКЕ се, каже саговорник "Живота плус", најчешће читају предвече, а већ ујутру сваком детету могу да буду поука како да се понаша према друговима и какав стил живота да изабере.
- Тако и "Мргудица" може да улепша дан и детињство сваком малишану. Јер, насловна јунакиња је мајушна, нежна, мала мудрица и велики несташко, добродушна, пажљива праведница, како ју је видео и илустратор Фрања Страка. Жеља ми је да деца крај река, језера и мора увек замишљају да тамо у води живи Мргудица, необична рибица која живи обичним животом. Срећан сам када видим како је инспирисала прве најмлађе читаоце који су ми писали: "Ми имамо велики акваријум пун рибица, а једну што лети као кугла кроз воду назвали смо Мргудица. Девојчицу из разреда која много ћути и ретко се смеје зовемо Мргудица. Кад год нешто нећу да једем, тата каже: "Хајде Мргудице, немој да си намргођена!".

SKINI APLIKACIJU