Maniri koji se uče i stiču! Da je batina dobra, ne bi izašla iz raja!

Maniri se kao određena pravila ponašanja, uče i stiču. Maniri su ustanovljeni standardi (kodeks) u ponašanju koje jedna zajednica dobrovoljno prihvata, uči, ali i kreira.

Disciplina je sredstvo učenja, a ne kažnjavanja. Ukoliko decu učimo da se pridržavaju određenih pravila, to će im pomoći da nauče razliku između dobrog i lošeg, omogućiće im razvijanje sposobnosti prilagođavanja, pregovaranja i pravljenja kompromisa. Ovim podstičemo osamostaljivanje, razvoj samopoštovanja, tolerancije, osećanja pravde i sposobnost praštanja.

„Molim te, smem li, izvini...“, samo su neke od reči koje neretko izostanu u savremenoj komunikaciji. Ipak, kada dete usvoji naviku da umesto „daj mi“ kaže „molim te, dodaj mi“ ili „smem li“, to će postati njegov izbor reči za ceo život.

„Dobar dan, ovde Miloš, da li je Maja kod kuće?“ daleko lepše zvuči nego kad dete „bane“ nekome na vrata bez pozdrava ili kada pozove drugaricu na fiksni telefon, ne izgovorivši njenim roditeljima „zdravo“ i ne predstavivši se.

U školu, prodavnicu, autobus..., ulazi se tek pošto sačekamo da neko pre nas izađe. Ružna navika je „srljanje“ u zatvoreni prostor bez poštovanja ostalih, ali kada mališani vide da to rade odrasli, sami će ponoviti istu stvar.

Deca uče po modelu, stoga je neophodno da im budete uzor. Nemoguće je da decu u ranom detinjstvu naučimo svim manirima, ali postoji nekoliko koje bi svako dete moglo da usvoji.

Roditelji ne bi trebalo da primenjuju fizičku silu i emocionalnu torturu da bi disciplinovali dete. Njihovo sredstvo treba da bude postavljanje jasnih pravila i davanje jasnih uputstava zašto su pravila važna, kao i njihovo sprovođenje. Neophodno je pratiti razvojne potrebe i mogućnosti svoje dece, rasuđuvati sa svojom decom i uzimati u obzir detetovu tačku gledišta, iako se možda ne slažu sa njom.

Ukoliko Vam je neophodno stručno mišljenje, edukacija i trening roditeljstva mogu biti efikasni.

SKINI APLIKACIJU