Traumatolog-ortoped, ruska doktorka Alena Dimitrijeva je rekla da ovo nije uvek znak da nešto nije u redu. Takozvano "prolazno" hodanje na prstima često se javlja kod dece od godinu i po do dve i vremenom potpuno nestaje.
Obično dete počinje da hoda oslanjajući se na celo stopalo, ali nakon oko šest meseci pokušava da stane na prste. Ovo se češće dešava kada je uzbuđeno, srećno ili pokušava da dobije nešto.
Međutim, ponekad deca konstantno hodaju na prstima. U ogromnoj većini slučajeva, lekari ne pronalaze uzrok ove pojave, a roditelji najčešće veruju da je to zato što imaju skraćenu Ahilovu tetivu. Zapravo, skraćivanje Ahilove tetive nije ono što dovodi do toga da dete hoda na prstima, već takav hod dovodi do toga da tetiva postaje kraća.
U 9 od 10 slučajeva, deci koja se ne kreću "normalno" dijagnostikuje se idiopatsko hodanje na prstima. Ovo je često način na koji mališani sa emocionalnim problemima hodaju. Međutim, tačna dijagnoza se daje tek kada se isključe drugi, opasniji uzroci ove pojave.
Kod neke dece, idiopatsko hodanje na prstima prolazi samo od sebe tokom vremena, dok kod druge ne. Lečenje zavisi od starosti, komorbiditeta i toga koliko su Ahilova tetiva i triceps kratki. Tretmani koji se koriste kod ovog problema su istezanje, aktivne tehnike (vežbe koje dete izvodi) i pasivne (koje izvode ručno roditelji).
Da bi se postavila dijagnoza idiopatskog hodanja na prstima, važno je da se prvo isključe opasnija stanja. Da bi se to uradilo, dete mora da uradi:
Analize su ključne da bi se uspostavila tačna dijagnoza. Ako nivo CPK teži desetinama hiljada, obavezno posetite neurologa i ortopeda. Neurolog treba da isključi probleme sa mozgom, kičmenom moždinom, nervima i poremećajima autističnog spektra (ASD). Prema statistikama, do 40 odsto dece sa ASD ima neki oblik poremećaja hoda.
Uzroci "poremećaja" u hodu
Postoje i veoma retki razlozi za hodanje na prstima.
Ako dete samo povremeno stoji na prstima i ovako hoda ne više od 10 odsto vremena provedenog na nogama, nema razloga za brigu. Ali, postoje neke zabrinjavajuće situacije:
Ukoliko se primete ovi simptomi, trebalo bi se posavetovati sa ortopedom i pedijatrijskim neurologom.
Opasni razlozi zbog kojih dete hoda na prstima razlikuju se u zavisnosti od situacija, stanja i "organa" koji su izazvala ovu pojavu.
Postoje i drugi nervni problemi
Na primer, sindrom fiksacije kičmene moždine, kada se čini da se spaja sa pršljenom. Kako dete raste, pršljenovi se rastežu i kičmena moždina je pod napetošću, što dovodi do poremećaja hoda. Ali pre svega, urološki poremećaji se pojavljuju kod dece sa ovim sindromom - dete iznenada počinje da nekontrolisano mokri. Ili ima smanjenu osetljivost u donjim ekstremitetima.
Problemi mogu da variraju od promena u samoj strukturi mišića ili poremećaja formiranja mišićnih proteina, pa sve do pojave tumora. Jedna od najtežih bolesti je Duchenneova miopatija (miodistrofija), u kojoj pacijent ima problem sa proteinom mišićnog tkiva. Od ovoga pate samo dečaci, često se bolest manifestuje u dobi od 2-4. godine upravo hodanjem na prstima. Drugi simptom je mentalna retardacija sa problemima u komunikaciji koje imaju znake nalik autizmu. Ali najvažniji simptom je brzi zamor. Detetu postaje teško da se penje uz stepenice, često se zaustavlja dok hoda.
Glas javnosti/Yumama