Kako kontrolišete bes prema detetu ? Vičete li?
Autor: Glas javnosti
Mnoge mame, pa i tate, na kraju dana preispituju sebe. Razmišljaju o tome da li su bili pravedni prema svojoj deci. Jesu li možda bili prestrogi?
Ti roditelji koji se preispituju često su oni koji ulažu najveći trud. Ipak, kao i u svemu, i u preispitivanju treba imati granicu. Griža savesti zbog nečeg što ste rekli ili uradili neće vam pomoći da budete bolji. Ali razumevanje sebe i onoga što vas je možda nateralo da danas vičete na dete ili ga pljesnete po guzi, verovatno hoće.
Potpuno je legitimno podići glas u pojedinim situacijama. Uozbiljiti ton i pokazati detetu da ono što govorite, zaista i mislite. Pokušaj da uvek budete smireni i pritisak koji osećate da na dete ne smete vikati da mu ne biste stvorili traumu, može vas dovesti do toga da u sebi čuvate bes. A taj neispoljeni bes dete oseća i, gle čuda, ponaša se još i gore.
Deca žele vašu emociju. Ne žele da im kroz zube, smireno, dok u sebi kipite od besa, govorite kako njihovo ponašanje nije bilo u redu i pitate ih kako bi sad to mogli da poprave. A najradije biste dreknuli da vas i komšije čuju. Ako je dete slomilo vazu nakon što ste mu tri puta ponovili da u kući nema igre loptom – da, razbesnećete se i vikaćete. To vikanje nije vaspitanje, to vikanje je zato što ste ljudsko biće koje nema neograničeno strpljenje. I to vikanje (ako nije vređanje deteta i ponižavanje) neće ostaviti detetu traumu.
Meni su se ovakve situacije dešavale. Odnela bih besno loptu na terasu, rekla da je ne traže 10 dana, vikala da sam tu vazu jako volela i sad je više nemam. Oni bi se pokunjili i plakali. Ja bih bila ljuta neko vreme. Onda bi oni došli i rekli “mama izvini”, a ja bih rekla: “izvinite i vi, nije trebalo onako da vičem.” Pričali bismo o tome zašto treba slušati mamu kad nešto od njih traži. Zašto sam vikala. I to je to. To je roditeljstvo ljudskih bića.
Onih koji imaju emocije, pokažu ih, priznaju grešku. Iako znaju da ćete je verovatno ponoviti, deca će mnogo naučiti – da su greške ljudske, da vikanje ne znači da ih ne volite, da je vaša ljubav bezuslovna i da je u redu izviniti se kada grešite.
Kao što deca uče, i mi učimo. Ako budete malo proučavali to kako se deca ponašaju, saznaćete da je ispitivanje granica, igranje u kući, penjanje po krevetima, istraživanje onih stvari koje se vama čine opasnim – ponašanje zdravog deteta. Dok razumete – da udarac nije vaspitni metod već rezultat toga što ste samo čovek koji ima pravo da nema neograničeno strpljenje, čovek koji ume da kaže i izvini – vi ste dobar roditelj.
Glas javnosti/blogosfera.rs
SKINI APLIKACIJU
.png)
