Nešto kasnije, kada dete pođe u osnovnu školu, deo ovog posla prelazi i na učitelje i nastavnike. U svemu ovome ključno je vreme. Ukoliko na vreme prepoznate za šta je vaše dete talentovano i u čemu može da bude uspešno kada poraste, imaćete vremena da, zajedno sa školom, radite na svim njegovim talentima.
U moderno vreme u kome živimo pojavila su se i nova istraživanja na temu dečje inteligencije. Ona ukazuju na to da inteligencija nije nasledna. I dok smo se nekada pitali da li će dete biti pametno na mamu ili na tatu, da li će kad poraste biti biologičar kao mama ili možda sportista kao tata i sl., danas znamo da se „pamet ne nasleđuje”. Ono što jeste nasledno, sa druge strane, jeste upravo potencijal.
Polazeći upravo od nečijeg potencijala, njegovih talenata i sposobnosti, podstičući ih i razvijajući, osobu izvodimo na pravi put kada je reč o odabiru smera obrazovanja i, najvažnije, budućeg zanimanja.
Ali tu dolazimo do najvažnijeg pitanja: kako ovo uraditi?
Odgovor na to dao nam je psiholog sa Harvarda Hauard Gardner (Howard Gardner) svojim programom višestruke inteligencije, koji se sprovodi kako u školama širom sveta, tako i kod nas u Srbiji. Gardner u svojoj teoriji polazi od činjenice da ljudska bića imaju više nezavisnih tipova inteligencije.
Ovaj program pomaže nam da bolje razumemo zbog čega naš mali đak na nekim časovima daje sve od sebe i dolazi kući sa najvišim ocenama, dok se iz nekih drugih predmeta muči da razume ili čak zapamti gradivo. Polazeći od činjenice da je svako dete različito u svom dominantnom tipu inteligencije, Gardner navodi osam tipova i ukazuje nam na to kako da ih prepoznamo kod svog deteta.
1.Lingvistička ili jezička inteligencijaPrvi tip koji ćemo vam predstaviti je lingvistička ili jezička inteligencija. Ukoliko ste primetili da je vaše dete elokventnije od drugih, da brzo usvaja nove reči, voli da čita i piše i uspešno prepričava i opisuje bilo koji događaj, možete smatrati da poseduje razvijen upravo ovaj tip inteligencije.
Ovakvim osobama reči su glavno oružje. Bilo da ih izgovaraju, bilo da ih pišu, uvek će naći onu pravu i uspeti da vam nešto objasne detaljno, na zanimljiv ili čak duhovit način. Zato su ovakve osobe najuspešnije u zanimanjima koja od njih traže upravo tu veštinu (novinar, advokat, profesor, lingvista i sl.).
Ujedno, ovo je i jedna od najtraženijih veština u današnjem poslovnom svetu. Biti dobar govornik ili pregovarač značajno povećava šanse za profesionalni uspeh.
2.Logičko-matematička inteligencijaSposobnost razumevanja odnosa logičkih veza i odnosa između simbola predstavlja logičko-matematičku inteligenciju. U praksi ovo znači da, ako je vaše dete vešto u rešavanju problema i logičkom mišljenju, voli da upoređuje i izvodi zaključke ili ga zanimaju prirodni događaji, možete sa sigurnošću reći da pred sobom imate budućeg programera, matematičara, naučnika ili inženjera.
I ova vrsta inteligencije je veoma važna jer, ako je podstičete kod svog deteta, omogućavate mu bolje snalaženje u svakodnevnim situacijama i samostalno rešavanje problema.
3.Prirodnjačka inteligencijaKod osoba koje vole prirodu, obraćaju posebnu pažnju na nju, lako raspoznaju biljke i životinje i vode računa o svojoj okolini posebno je razvijena ova vrsta inteligencije.
Međutim, osim za bolje razumevanje prirode, neko ko je „nature smart” ima moć i da dobro prepoznaje obrasce, uočava razlike i kategoriše informacije. Pored toga što može da postane izuzetan biolog, veterinar, botaničar ili antropolog, dete kod koga se ovaj tip inteligencije razvija na pravi način napredovaće i u drugim oblastima, kao što su pisanje, matematika i prirodne nauke.
4.Interpersonalna inteligencijaSposobnost uspostavljanja dobre komunikacije sa ljudima, dobre organizatorske sposobnosti, saosećanje, liderstvo, pa čak i visoka sposobnost manipulacije odlikuju osobe sa interpersonalnim tipom inteligencije.
Međuljudska inteligencija, kako je još zovu, podjednako je važna za građenje svakodnevnih odnosa i veza, kao i za opšti akademski uspeh vašeg deteta.
Ovakve osobe postaju uspešni političari, biznismeni, motivacioni govornici ili psiholozi. I ne samo to: bolje razumevanje međuljudskih odnosa doprinosi uspešnijoj izgradnji karijere u bilo kojoj profesiji.
5.Intrapersonalna inteligencijaSa druge strane, nasuprot INTERpersonalnoj imamo INTRApersonalnu inteligenciju. Odlikuju je mogućnost boljeg fokusa, razvijena svest o svojim osećanjima, vrlinama i slabostima, ali i izbegavanje grupnih aktivnosti i potreba za vremenom i prostorom u kome ćete biti sami sa sobom.
Zato ne čudi što se ovakve osobe uglavnom odlučuju za zanimanja kao što su filozof, teoretičar, istraživač i slično.
Inteligencija za samoposmatranje ili introspekciju moćna je alatka jer vašem detetu omogućava da jasno sagleda i iskaže svoj unutrašnji život, kao i da bolje razume sebe u globalu. Takođe, ovaj tip inteligencije pomaže mu da bude u skladu sa samim sobom. Zato je važno da, ukoliko je prepoznate, intrapersonalnu inteligenciju razvijate kod svog deteta, jer može doprineti razvoju svih ostalih tipova inteligencije.
6.Kinestetička inteligencijaTelesna ili kinestetička inteligencija razvijena je kod dece koja dobro vladaju svojim telom. Njena odlika je razvijena fina motorika, ali i potreba da stalno budemo u pokretu. Zato ovakvu decu često vidimo kao hiperaktivnu. Budući da najbolje uče kroz pokret, fizičku aktivnost, dodirivanje predmeta ili mimiku, vrlo često postaju uspešni atletičari, glumci ili plesači.
Ipak, možda i važnija od samog poziva za koji će se jednog dana opredeliti jeste upravo fizička aktivnost, kojoj su ovakve osobe sklone. Dobro psihofizičko zdravlje i redovna fizička aktivnost ujedno će poboljšati koncentraciju i fokus vašeg deteta.
Glas javnosti/K04S