Kada DECA počinju da shvataju SARKAZAM
Autor: Glas javnosti
Dešavalo vam se da vas deca pitaju šta vam je smešno ili da na vaše sarkastične dosetke odgovaraju ozbiljno ili čak ljuto.
Upravo s temom u kom uzrastu deca shvataju sarkazam bave se dečiji psiholozi Melani Glenrajt sa Univerziteta u Manitobi (Kanada) i Peni Peksman sa Univerziteta u Calgariju (Kanada).
Istraživanjima se bave već duži niz godina, a traže odgovore na specifična pitanja kao što su: Zašto deca imaju poteškoća kod otkrivanja sarkazma te koji su kognitivni mehanizmi i socijalna iskustva nužni da deca razumiju sarkazam?
Glavni zaključak je da deca počinju da raspoznaju sarkazam već sa šest godina no da u njemu ne raspoznavaju humornu nameru do desete godine. Tako deca vrtićkog uzrasta sarkazam gotovo i ne shvataju, za vreme rane osnovne škole počinju da shvataju ali ne toliko po značenju već po intonaciji.
Ako uzmemo primer sarkastično NARAVNO koje ste kazali deci (jedno je vrtićkog uzrasta, drugo treći razred, a četvrto tinejdžer) na njihov upit: Da li voliš da jedeš kaktus? Dete vrtićkog uzrasta shvatiće da zaista volite kaktus, učenik trećeg razreda shvatiće sarkazam ali iz intonacije dok će tinejdžer shvatiti već iz konstrukcije da je reč o sarkazmu.
.png)
Isto je i s primerom kada deca nešto uprljaju ili naprave traljavo i slično. Na vašu konstantaciju ‘Dobar posao’ tinejdžer će shvatiti da je reč o sarkazmu jer će biti svestan šire slike, srednje dete će shvatiti ali tek zbog intonacije dok će najmlađe dete biti ponosno s vašom pohvalom.
– Odrasli ne razmišljaju zašto se smeju na sarkastičan potez koji je napravio npr lik u humorističkoj seriji ‘Prijatelji’ iako je proces kojim se raspoznaje i reaguje na sarkazam zapravo prilično složen. Naime, kad se susrećemo sa sarkazam prvo obrađujemo doslovno značenje reči koje se izgovaraju, potiskujemo želju da odgovorimo na to doslovno značenje, a zatim tražimo istinsku nameru reči na temelju izraza lica, intonacije i poznavanje osobe koja govori reči. U tom trenutku prepoznali smo sarkazam i mogli bismo odgovoriti u skladu s tim, često uz smeh ili ledeno zurenje – pojasnili su psiholozi.
S druge strane, dodale su, deca se pitaju šta je šala.
– Mlađa deca često shvataju da je sarkazam zloban – kazale su autorke dodavši kako bi istraživanje moglo biti blagodat nastavnicima jer pomaže da rasvetle početke zadirkivanja koja se mogu pretvoriti u nasilje u kasnijim fazama razvoja deteta.
– Zdrave razredne rasprave o sarkazmu mogu biti korisne za decu – zaključile su autorke.
Glas javnosti/kerefeke.org.rs
SKINI APLIKACIJU
.png)
