Izbegnite sukobe za porodičnim stolom za praznike
Autor: Glas javnosti
Praznici često dolaze sa pritiskom da se stvore savršeni trenuci kroz harmonična porodična okupljanja. Ulaskom u ukorenjene uloge ta očekivanja lako aktiviraju stare konflikte
Porodični odnosi i stari konflikti uvek se nekako aktiviraju tokom praznika. Većina nas želi da u krugu najbližih doživi onu predivnu, idealizovanu sliku iz prazničnih reklama, a onda nas nemilosrdno sačeka i emotivno udari realnost. Zašto se to dešava i kako da to prevaziđete pitali smo psihološkinju Tijanu Vukasović Marković, REKBT savetnicu i psihoterapeutkinju pod supervizijom.
Manja očekivanja, manja razočarenja
"Kulturni ideal savršene porodične atmosfere tokom praznika postavlja očekivanja koja možda ne odgovaraju emocionalnoj stvarnosti. Praznici često dolaze sa neizrečenim pritiskom da se stvore savršeni trenuci, bilo kroz pažljivo isplanirane večere, savršeno upakovane poklone ili harmonična porodična okupljanja. Međutim, ova idealizovana vizija često se sukobljava sa stvarnošću u kojoj se nerešeni sukobi ili tenzije mogu ponovo pojaviti, stvarajući emocionalnu napetost. Kada se očekivanja ne ispune, razočaranje se može pretvoriti u bes, tugu ili čak depresiju", kaže Vukasović Marković.
Prema njenim rečima praznici okupljaju članove porodice nakon dugih perioda, a automatski obrasci i porodične uloge iz detinjstva mogu se ponovo pojaviti.
"Najčešće su to rivalstva između brata i sestre, nezadovoljstvo roditelja i deteta, otuđenost ili nerešene tenzije i traume. Bez obzira koliko se menjamo kao odrasli, kada se okupimo sa primarnom porodicom često se automatski vraćamo u položaj iz kog smo nekada delovali: najstarije dete koje brine, mlađe dete koje traži pažnju, roditelj koji organizuje sve. Ove ukorenjene uloge lako aktiviraju stare konflikte", objašnjava.
Birajte teme, ne bockajte stare rane
Dug je spisak osetljivih tema koje mogu porodična okupljanja odvesti u neželjenom pravcu. Politika, finansije, izbor načina života, razlike u identitetu i porodična istorija su često na tapetu tokom praznika i mogu doprineti povećanju porodičnih sukoba i lične patnje.
"Takođe, navala putovanja, gostovanja, kupovine i društvenih zahteva mogu dovesti do iscrpljenosti i smanjenog praga tolerancije. Prekomerno konzumiranje alkohola, na primer, može podstaći osećanja koja inače ne bi podelili ili bi podelili na umereniji način. Kraj godine donosi emotivni i fizički umor zbog kojih konflikti brže eskaliraju, a sitnice postaju okidači. Mnoge porodice funkcionišu na nivou prećutnog dogovora: O ovome se ne priča. Praznici, koji podrazumevaju više zajedničkog vremena, povećavaju šansu da se potisnute teme pojave u vidu pasivne agresije, tenzije ili naglih rasprava."
Postavite granice i budite realni
Postavlja se pitanje da li se ovakvi sukobi mogu preduprediti, mogu li porodična okupljanja ipak proći bez stresnih situacija.
"Postavite realna očekivanja, pa umesto ideje da će svi biti srećni potrudite se da budete smireni. Realistička očekivanja smanjuju frustraciju i povećavaju osećaj kontrole."
Postavljanje zdravih granica tokom praznika je ključno za održavanje emocionalnog blagostanja i negovanje pozitivnih interakcija sa članovima porodice.
"Praznici su često vreme velikih očekivanja što može stvoriti situacije u kojima se testiraju lične granice. Granice pomažu u definisanju šta je za vas dobro i omogućavaju vam da se krećete kroz ove interakcije sa osećajem kontrole i samopoštovanja. Identifikovanjem sopstvenih granica možete postaviti realna očekivanja o tome u čemu ste spremni da učestvujete. To može značiti da unapred odlučite koliko dugo ćete ostati ili da budete jasni oko tema o kojima ne biste želeli da razgovarate, poput politike ili odluka iz ličnog života. Pritom, ovde se ne radi o tome da treba da postavljate zidove ili da izbegavate ljude, već o osiguravanju da interakcije ostanu zdrave i konstruktivne."
Postavljanje granica takođe pomaže drugima da razumeju gde se nalazite, stvarajući temelj međusobnog poštovanja.
Budite otvoreni, slušajte druge
"Članovi porodice možda nisu uvek svesni šta vam smeta, a jasnim izražavanjem svojih granica pomažete u izbegavanju sukoba pre nego što do njih dođe. Granice nisu tu da odbace druge već kao zaštita vlastitog mentalnog i emocionalnog prostora, kako biste mogli u potpunosti da uživate u prazničnoj atmosferi, bez opterećenja".
Kako kaže naša sagovornica ključ za rešavanje porodičnih sukoba sa saosećanjem jeste svest o tome da svako donosi svoja iskustva i emocije.
"Kada neslaganje počne da izbija na površinu, korisno je napraviti korak unazad i priznati da na ponašanje druge osobe može uticati stres, bolesti ili neispunjena očekivanja, baš kao i na vaše. Pristupanje sa empatijom može pomoći u smirivanju napetosti i sprečavanju eskalacije sukoba. Aktivno slušanje igra ključnu ulogu u ovim trenucima. Umesto da reagujete odmah ili defanzivno, potrudite se da zaista čujete šta druga osoba govori jer vas to može podstaći na međusobno razumevanje. Često je samo biti saslušan dovoljno da se smiri rasprava."
Kada je distanca OK
"Veći odmak od porodice nije znak hladnoće, nezrelosti ili odustajanja od odnosa već je često jedan od najhrabrijih oblika brige o sebi. U redu je napraviti odmak kada shvatimo da nas susreti više iscrpljuju nego što nas povezuju, kada kontakt postane mesto gde se stalno iznova povređujemo, umesto da se osećamo prijatno i bezbedno – objašnjava psihološkinja i naglašava da je distanciranje opravdano kada:
- susret stalno aktivira stare rane
- kada kontakt donosi više napetosti nego povezanosti
- kada odnos utiče na vaše mentalno zdravlje
- kada pokušavate godinama i ništa se ne menja
Glas javnosti /U01S
SKINI APLIKACIJU
