FENOMEN NEZAINTERESOVANOSTI KOD DECE : Uče čak i kada ne obraćaju pažnju

Deca koja ne obraćaju pažnju na nešto što im se govori često deluju potpuno nesvesno, a zapravo i tada „upijaju“ sa maksimalnim kapacitetima sve što se oko njih događa, uče i skupljaju informacije.

Sara-Rivka Bass, učiteljica u osnovnoj školi u Bruklinu, otkrila je da mnoga deca za koju se misli da u trenutku uopšte ne obraćaju pažnju i nisu fokusirana zapravo upijaju više informacija nego što izgleda.

Ona, na primer, dozvoljava deci u razredu da koriste poznatu igračku fidget spinner. Zaključila je da to pomaže pojedinim mališanima da se bolje fokusiraju. Deca različita, pa im se razlikuje i efektivna pažnja.

Roditelji čekaju da im deca završe srednju školu da bi se razveli

Tako mnogim mališanima nešto što naizgled može da odvuče pažnju zapravo pomaže da se bolje usredsrede.

– Kao pedagogu, odlično mi je poznato da mnoga deca mogu da izgledaju kao da su zainteresovana za svaku reč koju izgovorim, da upijaju i zadržavaju sve informacije. Druga deca se, međutim, bolje fokusiraju kada rade nešto drugo u isto vreme – iznosi zanimljivo zapažanje učiteljica.

Sve je više  istraživanja koja sugerišu da je ono što Bass govori zapravo istina. Recimo, jedna nova studija pokazuje da ponekad očigledna nesposobnost dece da obrate pažnju na predmet učenja zapravo može da im omogući da nadmaše svoje kapacitete. Takođe, i da zadrže informacije koje bi trebalo da budu odbačene kao nevažne na način na koji odrasli to ne mogu.

Istraživači su proučavali 24 odrasle osobe prosečne starosti 23 godine i 26-oro dece od 7 do 9 godina starosti. Ispitanici su zamoljeni da posmatraju seriju od četiri ilustracije. Na njima su bili bumbar, automobil, stolica i drvo. Slike su bile praćene tačkastom pozadinom. Tačkice su se kretale u različitim pravcima (gore, dole, levo ili desno).

Svaka osoba je u tom trenutku bila u procesu pregleda magnetnom rezonancom. Dok je snimanje trajalo merena im je moždana aktivnost, kako bi se sagledalo koje oblasti mozga su najviše uključene.

U jednom trenutku učesnicima je rečeno da ignorišu pokretne tačkice i da pritisnu signalni taster kada se jedan od četiri objekta pojavi više puta. U drugoj fazi, od njih je zatraženo da ignorišu objekte i da pritisnu dugme kada se tačke pomeraju u istom pravcu takođe više puta.

Kada su istraživači uporedili tačnost dece i odraslih u oba zadatka, otkrili su da je mozak odraslih pokazao povećanu aktivnost za informacije na koje su zamoljeni da se fokusiraju. Dečji mozak je, s druge straneobradio i ono što je od njih traženo da daju kao prioritet i ono što se od njih tražilo da ignorišu. Drugim rečima, bili su u stanju da dekodiraju oba skupa informacija u isto vreme.

Konkretno, istraživači su otkrili da odrasli imaju visoku preciznost da se fokusiraju samo na ono na šta bi trebalo. Ali, deca su podjednako dobro mogla da dekodiraju i jedno i drugo.

Ovaj pomalo iznenađujući rezultat pokazuje da pažnja funkcioniše drugačije u dečjem mozgu. Ona omogućava deci da usvoje činjenice koje nisu odmah relevantne za neki zadatak koji im se postavlja – rekla je Amy Finn, vanredni profesor na University of Toronto i jedan od učesnika studije.

Glas javnosti/E klinika

SKINI APLIKACIJU