Anksioznost kod deteta: Psiholog otkrio kako da pomognete detetu u borbi protiv neprijatnih emocija
Autor: Glas javnosti
Ne štitite svoju decu od neprijatnih emocija, već ih usmeravajte kako da se nose s njima na zdrav način i prevaziđu ih.
Dr Robert D. Fridberg je klinički psiholog i profesor univerziteta Palo Alto, kao i direktor Pedijatrijskog centra za bihejvijoralnu zdravstvenu pomoć. Ovo su njegovi saveti roditeljima čija deca pate od anskioznosti:
- Budite dobar uzor za suočavanje sa izazovima
Upravljanje svojim raspoloženjima i brigama ključan je prvi korak u pomoći vašoj deci da se nose sa stresom. Kada vide da se staratelji brinu o sebi tako što se pridržavaju rutina, uživaju u prijatnim aktivnostima, primenjuju tehnike opuštanja, koriste odgovarajuće strategije za rešavanje problema i primenjuju zdrav unutrašnji dijalog, i oni će naučiti isto.
- Prihvatajte dečija osećanja, ali ih i podstičite da razvijaju veštine izlaženja na kraj sa njima
Nesigurnost je prirodno uznemirujuća i važno je pokazati svojoj deci da je osećanje zabrinutosti, tuge ili besa u redu i razumljivo. Međutim, to je samo prvi korak. Balansiranje prihvatanja sa aktivnom obukom za suočavanje je ključno. Stres i nelagodnost su neizbežan deo ljudskog iskustva. Vodite svoju decu kroz ta iskustva dajući im efikasne veštine za suočavanje (umesto izbegavanja) – kao što su veštine opisane u savetima 3 do 6.
- Pomozite deci da povećaju toleranciju na nesigurnost i smanje strah od nepoznatog
Nesigurnost je neizbežna, ali smanjenje straha od nepoznatog je moguće. Korisna tehnika uključuje razlikovanje onoga što je verovatno (vrlo verovatno da će se desiti) od onoga što je moguće (možda će se desiti). Ohrabrite svoje dete da zamenjuje “hoće” sa “može”. Na primer, ako vaše dete oseća anksioznost i razmišlja “sigurno ću se razboleti”, pozovite ih da preformulišu svoje razmišljanje kao “Nije sigurno da ću dobiti COVID-19, samo postoji mogućnost.”
- Izbegavajte katastrofiziranje
Katastrofiziranje pojačava brige i anksioznost. Kada mislite da je najgore što se može desiti sigurno, osećate se bespomoćno, a svet postaje strašan. Korisna strategija je pozvati svoje dete da navede najgore i najbolje stvari koje se mogu desiti. Zatim ih pitajte da ocene verovatnoću da će se te stvari dogoditi na skali od 1 (nije verovatno) do 10 (sigurno). Zatim osmislite plan za rešavanje problema ili strategiju za suočavanje sa najgorim što može da se desi. Zatim pitajte svoje dete: “Ako imamo strategiju za suočavanje s najgorim, koliko katastrofalno onda može biti?”
- Ponovo definišite uspeh i smanjite perfekcionizam
Kao i netolerancija na nesigurnost, perfekcionizam je još jedna stvar koja doprinosi mnogo stresu. Ohrabrite svoje dete da postavlja realne ciljeve, fokusira se na trud umesto na rezultate i nagrađuje korake na putu ka postizanju tih ciljeva. Ovaj pristup podstiče razvojni mentalni sklop i smanjuje pritisak da budu savršeni.
- Ohrabrite decu da upravljaju stresom umesto da ga izbegavaju
Dela uvek govore jače od reči. Film “Inside Out” kompanije Piksar uči nas da su tuga, anksioznost, strah, gađenje i bes prirodni delovi ljudskog iskustva. Ključ je u tome da ove emocije rade za vas, a ne protiv vas. Zato ne štitite svoju decu od neprijatnih emocija, već ih usmeravajte kako da se nose s njima na zdrav način i prevaziđu ih.
Glas javnoti/D07S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
