ZNANJE ĐAKA ISPOD PROSEKA! Šta naše obrazovanje očekuje uvođenjem državne mature?

Prvo pilotiranje velike mature obavljeno je u oktobru prošle godine i na toj probi učenici trećeg razreda srednje škole nisu pokazali zavidno znanje.

Na probi je učestvovalo oko 5.000 učenika. Gimnazijalci su iz matematike u proseku uspeli da reše dva od 20 zadataka, a đaci u srednjim stručnim školama jedan. Na testu iz srpskog jezika, gimnazijalci su uradili 35 odsto pitanja, a učenici stručnih škola 20 odsto.

Nadležni ocenjuju da znanje koje su učenici pokazali na probi državne mature je ispod očekivanog nivoa.

 

- Niski rezultati delom se mogu objasniti što je drugačiji format ispita za koji đaci nisu bili pripremljeni. Verovatno nisu bili mnogo ni motivisani s obzirom na to da proba nije bila obavezna, da to nije uticalo na školske ocene, te se nisu ni potrudili da pokažu koliko mogu. Nisu bili isti rezultati u svim predmetima, nije bilo isto u svim školama. Međutim, kada se sve sumira, to su niska postignuća učenika - kaže za Euronews Srbija prof. Dragica Pavlović Babić, ekspert na projektu Državne mature.

 

Projekat Državna matura finansira Evropska unija iz IPA fondova sa 3,7 miliona evra. Planirano je bilo da državna matura bude uvedena 2022. godine.

 

U februaru ove godine Ministarstvo prosvete, odnosno Komisija za praćenje aktivnosti uvođenja državne mature u obrazovni sistem, koju je formirao ministar Branko Ružić donela je odluku da se završni ispit za učenike trogodišnjih srednjih stručnih škola realizuje školske 2022/23. godine, a opšta, umetnička i stručna matura školske 2023/24. godine.