Zašto je bitno da radite posao koji volite?

Za potpunu psihičku stabilnost čoveka potrebno je da on bude zadovoljan u tri glavna aspekta svog života – zdravlje, emotivni status i posao. Nije slučajno što te stavke stoje svuda kao bitne – od upitnika koje popunjavate na prvoj seansi kod psihološkog terapeuta do zabavnog, medijskog dela astrologije.

Mada i u ove tri stavke čovek može da izvuče jednu preferencu, koja je najčešće zdravlje, i to je opravdano, ipak je sa stanovišta modernih psiholoških istraživanja dokazano da su sve tri (kao i uvek sve ostalo) povezane i da utiču jedna na drugu. Ostvaren čovek na polju ljubavi i posla ima dobro zdravlje, zdrav čovek dobro radi, onaj ko je ostvaren u poslu ima bolju vezu sa partnerom (nije ni dominantan ni submisivan) i tako u krug.

U toj večitoj simbiozi za ovaj tekst izdvajamo pitanje posla tj. poziva. Raditi posao, ići na posao ili, čak, odrađivati ga (što se javlja u mnogim slučajevima) je sasvim nešto drugo od situacije u kojoj čovek radi ono što voli, te stoga posao i ne shvata kao obavezu.

Postoji izreka da ako radite ono što volite, nećete raditi ni dan u životu. I ona je tačna. Ako sumnjate u neku od izreka koje se vrte na društvenim mrežama, nemojte u ovu. Naravno, ona ne znači da ćete, kada počnete da radite ono što volite, plandovati i spavati ceo dan. Najverovatnije je da ćete raditi još više, u fizičkom i mentalnom smislu, ali ćete toliko podići svoj nivo pozitivne emocije, osećanja svrhe, davanja, učestvovanja, kreiranja i korišćenja sopstvenih kapaciteta do maksimuma da vam taj rad neće smetati. Naprotiv, bićete zadovoljni i ispunjeni. Čak i određene situacije koje su vam smetale na poslu koji ste “odrađivali” neće “izlaziti na vaš repertoar utisaka” kao negativne.

Zašto ljudi biraju pogrešne profesije?

Obično je to uticaj okoline, društva, porodice i okolnosti za koje se misli da nisu sigurne. Ljudi koji nisu pronašli svoj poziv u životu tj. oni koji se nisu usudili da svoju strast pretvore u posao najčešće daju savete drugjima za koje ih ovi nisu pitali. Na površini oni imaju dobre namere, ali dubinski ih nije potrebno slušati, jer govore iz svojih okvira koji ne moraju da važe za vas!

Još jedan od razloga zašto ljudi ulaze u profesije koje nisu 100% poziv njihove duše je i opčinjenost određenim ljudima tokom detinjstva te se, zbog naklonosti ka izvesnoj osobi, bira profesija koju ona obavlja. I to je pogrešno.

Kako pronaći pravu profesiju?

Ona se obično ne pronalazi, već se živi, otkriva se još u detinjstvu. Ka njoj bi čoveka trebalo da vode hobiji, talenti, pokretačke strasti i entuzijazam. Manje je bitno šta je konkretno u pitanju. Suludo je da neko pokušava da bude programer a njegov glavni talenat je, na primer, vožnja, u njoj uživa, voli da prevozi ljude i najsrećniji  i najsigurniji je za volanom. Da li ćete spremati određenu vrstu kolača, organizovati putovanja, baviti se humanitarnim radom, popravljati obuću ili biti službenik – to je vaš izbor. U stvari, to je izbor vaše duše.

Vaš pravi posao je onaj koji biste radili i da ne dobijate novac za njega. Onaj koji već radite kada se vratite sa posla. O kome maštate i za koji imate pregršt ideja ali ste sputani jer “nije siguran, niko se ne bavi njime, nemate publiku ili bi vam se smejali”. Postoje osobe koje bi bile najsrećnije kada bi mogle da sređuju tuđe stanove i kuće ali se ne bave time jer “šta će reći svet?” Postoje osobe koje su se usudile da im profesija bude - sudija na takmičenju u nadogradnji trepavica!

Postoji mnogo toga na ovom svetu ali jedan aksiom je siguran – nećete biti ni potpuno srećni, zadovoljni ni zdravi sve dok radite posao koji ne volite celom svojom dušom.

SKINI APLIKACIJU