Glas Javnosti

ТУЖНА СУДБИНА ВОЈНИКА ХАРКИЈА О КОЈОЈ СЕ МАЛО ГОВОРИ БАЦА СЕНКУ И НА ГРАД СВЕТЛОСТИ И НА ЧИТАВУ ФРАНЦУСКУ

Obrazovanje
Autor: Глас јавности/ Дневно.рс/ Бета/ од 04.10.2018.

Харкији представљају муслиманске Алжирце који су регрутовани као помоћ француској војсци током Алжирског рата 1954-1962.

Задужени да се боре против бораца за независност алжирског Националног ослободилачког фронта (ФЛН), ти борци су добили су име “харки”, односно на арапском “харка” што значи “покрет”. Француска војска је током целог рата регрутовала око 200.000 таквих бораца.

Дан после споразума из Евијана 18. марта 1962. године према којем се француска војска повукла из Алжира, француска влада одбила је масовно примање харкија у земљу. Тадашња француска левица, која је генерално била за независност Алжира, није се посебно ангажовала у њихову корист, сматрајући их “колаборационистима”.

Око 60.000 Харкија је бродом ипак успело да дође до Париза, док је остатак, између 55.000 и 75.000 остало у Алжиру. Њима је одузето оружје и у земљи су сматрани за издајнике. Били су жртве крвавих репресалија од новог алжирског режима.

Тужба за злочине против човечности коју је поднело осам Харкија у августу 2011. године у Паризу према којима је било 150.000 жртава није никада разматрана.Ни они који су успели да се докопају Француске нису добро прошли. Држава их је смештала у удаљене и изоловане “привремене” камп-логоре какав је био у Ривасалту, окружене бодљикавом жицом и препуне. Нису добили никакво право насељавања или држављанство и деценијама су трпели најгоре облике расизма. Погрдно, зову их “Французи покварене крви”.

Деценијама одбачени од свих, чак и од других миграната
Харкији и њихови потомци и данас живе у лошим стамбених условима на југу Француске и чине заједницу од око 500.000 људи. Многа деца тих бораца од 1974. године је штрајковала глађу и организовала протесте да би добили признање државе и боље животне услове.

У Француској су се тешко интегрисали јер су их поредили с другим имигрантима који су их одбацивали.

Алжирски председник Абделазиз Бутефлика их је окарактерисао као “колаборационисте” 2000. године. Иако је критиковао њихове лоше животне услове у Француској, одбио је да их прими натраг у Алжир, а ниједном Харкију ни данас није дозвољено да уђе у ову земљу.

Француска је у августу 2001. године увела први пут национални дан одавања признања тим алжирским борцима, који се од тада обележава 25. септембра. Тадашњи председник Жак Ширак је рекао да треба признати масакре почињене 1962. године почињене над војницима, цивилима и децом.

Државни савет – највиши управни суд Француске је данас у пресуди навео да је “држава одговорна и крива за недостојне животне услове подносиоца тужбе од дана његовог рођења 1963. у кампу у Ривасалту, до његовог одласка 1975. године у други камп у Бијасу”, на југозападу Француске.

Суд је наредио француској држави да подносиоцу тужбе плати 15.000 евра обештећења за материјалну и моралну штету.

 

Глас јавности/ Дневно.рс/ Бета/ од 04.10.2018.

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS

POVEZANE VESTI




KOMENTAR







AKTUELNE VESTI S MREŽA


HOROSKOP