Сви маштају о "влоговању": Нове технологије су донеле малишанима ново занимање из снова

Отворено признају да сањају да буду виђени на екрану, да им се други диве, "краду" њихове идеје или модне "изуме", шерују њихове постове...

Кад порастем, бићу "влогер" - одговор је све већег броја малишана широм света. Тиме су позиви учитељице, лекара, фудбалера или ветеринара драстично пали на листи популарности. Недавно је то и званично потврђено у истраживању које је спровео ЛЕГО - произвођач играчака за децу.
Студија, спроведена у САД, Уједињеном Краљевству и Кини, на узорку од 3.000 малишана, узраста од 8 до 12 година, и 326 родитеља, показала је да данас три пута више малишана као каријеру из снова наводи "влоговање". Научници су то упоредили са до јуче, за децу врло популарним, послом астронаута и запањили се новим подацима. Чак трећина деце је изјавила да жели да буде "јутјубер". Они отворено признају да сањају да буду виђени на екрану, да им се други диве, "краду" њихове идеје или модне "изуме", следе њихове инструкције, шерују њихове постове... Борбу за "лајк" схватају као нешто у шта су спремни да се упусте по сваку цену.

Међутим, одговори деце, ипак, зависе од поднебља. Тако су деца са подручја САД и Уједињеног Краљевства далеко више исказивала жељу да буду "влогери", а затим су доминирала следећа занимања као жеље - учитељ, професионални спортиста, певач, астронаут. Истовремено, више од половине Кинеза жели да постане астронаут кад порасте. Позиви учитеља, певача и професионалног спортисте долазе пре "влогера".

Ситуација се тако значајно изменила већ у односу на пре две године, када је већина од 1.000 деце из САД, млађе од 12 година, навела медицину као професију из снова. На другом, трећем, четвртом и петом месту су били ветеринар, инжењер, полицајац и учитељ.
Међутим, време које малишани данас проводе у дружењу са паметним телефонима и на интернету се значајно повећало, што се директно одразило на њихове жеље у сваком погледу.
Логично је да деца сада више маштају да им радни дан изгледа тако да не морају да се померају из удобних кревета, а да их сви виде. Тако постају популарна, што им је изузетно важно. Виртуелни свет је данас поље у којем се доказују од најранијих дана, па маштају да се ту докажу у каснијим годинама, када им родитељи више неће ограничавати време проведено на интернету. Тада ће, искрено верују, моћи да искажу своју пуну креативност, а притом прескоче досадне фазе у официјелном школовању. Деца данас немају жељу, а онда се правдају да немају времена, да читају књиге. То им је "смор", јер се све што ваља дешава на интернету - објашњава психолог Тим Џејкоб.

Подаци говоре да малишани чак шест сати дневно проводе користећи савремене облике комуникације, постајући зависни од њих још у нижим разредима основне школе. Они најпре почињу да играју игрице и слушају музику, гледају цртаће, а онда постају окупирани видео-клиповима. Коначно, када открију друштвене мреже, стваран свет престаје да им буде важан.

Истраживање које је радио УНИЦЕФ показало је да телефон у Србији самостално користи чак 70 одсто деце, а 24 уз нечију помоћ. Већ у четвртој години малишани откривају интернет и од тада га "конзумирају" све чешће и више.

SKINI APLIKACIJU