SUROVA ISTINA, niko neće da radi u školi: "MESEC I PO DANA GUBILI ČASOVE MATEMATIKE, jer škola nije mogla da nađe profesora":

Niko neće da radi u školi, u najkraćem se može opisati trenutna situacija u našem obrazovnom sistemu.

Stručnjaci upozoravaju da u narednih pet godina u Srbiji nedostajati do 7.000 nastavnika, a da je situacija već sada zabrinjavajuća, najbolje ilustruje podatak da su u jednoj školi đaci gubili časove matematike čitavih mesec i po dana, jer škola nije uspela da obezbedi profesora na zameni.
Gosti "Jutro na Blic", Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija i Gordana Plemić, direktorka Udruženja “Roditelj", kažu da, osim što je potrebna potpuna reforma sistema, veoma je važno vratiti i zdrav razgovor u odnose nastavnika i roditelja.

Ukoliko se nešto hitno ne preduzme, školama u Srbiji u narednih pet godina nedostajaće pet do sedam hiljada nastavnika, upozorili su na nedavnom skupu u SANU dekani fakulteta u Beogradu koji školuju nastavnički kadar. Koliko je situacija alarmantna, dovoljno govori podatak što su na smeru za nastavnika hemije ove godine upisana 3 brucoša, biologije - 2, fizike - 7, matematike- 3, geografije - 20, srpskog jezika 60, istorije - 84. Na fakultetima kažu da je to istorijski minimum.

Kako stvari stoje, za sada smo na veoma lošem putu da se bilo šta promeni nabolje, rekao je Aleksandar Markov za "Blic TV". Kako je istakao, jedan od ključnih razloga za nedostatak nastavnika u školama su veoma loši uslovi za rad.

foto: Glas javnosti

- Uslovi rada u školama su veoma teški u poslednjoj deceniji. Od saradnje sa roditeljima, učenicima i dodatnoj administraciji kojom su nastavnici opterećeni. Sa druge strane tu su i finansije, plata nastavnika je preskromna. Ocenjuje se da će sa nekim povećanjem u januaru ići na 85.000, što je previše skromno za fakultetski obrazovne ljude, pogotovo kada se uzme u obzir da sa tim fakultetima mnogu da zarade mnogo više u drugim sektorima - kaže Markov.

Zašto bi neko trošio svoje vreme, mladost i živce radeći u uslovima koji davno ne podsećaju na one školske uslove na koje smo mi navikli, pita se Markov

Gordana Plemić kaže da trend nedostataka nastavnika traje godinama unazad.

- Veliki je problem nedostatka nastavnika. Taj trend traje godinama unazad. Dešava se da se promeni po nekoliko nastavnika u toku jedne školske godine. To je opterećujuće ne samo na ceo program, već i za decu - kaže Plemić.

Njen utisak je da se izgubila komunikacija između nastavnika i roditelja.

- Uslovi u kojima nastavnici rade su nepodobni. A sa druge strane napravljena je situacija da je samo ocena važna i da ona mora da bude glavna i primarna i da se samo o njoj razgovara. Veoma često dolazi do konfliktnih situacija između nastavnika i roditelja, iako svi kažu da im je isti cilj da se dete izvede na pravi put - kaže Plemić.

Aleksandar Markov istakao je da što su roditelji imali manje vremena za svoju decu, to je veći pritisak na školu i nastavnike.

- Danas roditelji očekuju da nam deca budu savršena. Sve se svodi na tu peticu, ali i naš sistem je tako postavljen da se sve svodi na tu ocenu. Sistem treba menjati. Važno je da vidimo kakvog učenika želimo da dobijemo - da li nekog ko je spreman za tržište rada, ili da negujemo lažnu sliku kako smo svi pretalentovani - kaže Markov.

Ističe da je nekada bio trend da se profesori često menjaju, dok je danas trend da profesori ni ne mogu da se nađu.

foto: Glas javnosti

- Moje lično iskustvo je da sam kao roditelj bio u situaciji da mi je dete gubilo časove engleskog prethodne školske godine, jer nisu mogli da nađu zamenu. Takođe, u školi u kojoj radim, nismo mogli da pronađemo zamenu za nastavnicu matematike, pa je odeljenje gubilo časove više od mesec i po dana - kaže Markov.

Klima društva preliva se i u školu

Gordana Plemić navodi da ni roditelji nemaju kome da se obrate za pomoć u školi, jer su nadležni za to preopterećeni administracijom.

- Roditelji ne treba da se mešaju u rad nastavnika, ali nekada je i na roditelju da bude zamena. Svima je potrebna i podrška. Čak ni roditelji, ukoliko im je dete loše, nemaju kome da se obrate, jer nema ni psihologa ni pedagoga dovoljno. I oni su pretvoreni u nekakve administrativne radnike, što nikako nije dobro - kaže Plemić.

Markov sa druge strane kaže da je prvi korak da prestanemo da "lažemo sami sebe".

- Ako dete ima sve petice, koje nisu zaslužene, mi sebe uveravamo da je to dete apsolutno fantastično. Međutim, kada se suoči sa prvom preprekom, onda nastaju mnogo ozbiljniji problemi - kaže Aleksandar Markov.

Kao najbitniju stvar izdvaja definiciju kakvog učenika želimo.

foto: Glas javnosti

- Kada definišemo šta hoćemo, onda možemo i da definišemo sadržaj. Mi danas nailazimo na probleme gde učenici nauče nešto u teoriji, ali to posle ne znaju da primene u praksi - kaže Makov.

Veliki je problem i što deca mnogo vremena provode u školi, pa ih je kasnije jako teško naterati da se pokrenu kod kuće.

- Deca nisu roboti - kaže predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

Markov navodi i da prosvetari nikako ne bi smeli da razmišljaju o egzistenciji.

- Učenik kada zna da će sa kvalitetnim znanjem moći da bude kvalitetan na tržištu i zadovoljni nastavnik koji je spreman da pruži znanje učeniku, tek kada dobijete tu sinergiju i moći ćete da računate na neke promene. Kako sada stoje stvari, nismo baš na dobrom putu - kaže Markov.

Glas javnosti / B06S

SKINI APLIKACIJU