Počeo radikalan model nadoknade nastave u pojedinim školama
Autor: Glas javnosti
Pominje se i produžetak školske godine, ali profesor istorije u Šestoj beogradskoj gimnaziji Željko Matić navodi da će se javiti problem jer školske zgrade nisu funkcionalne za nastavu tokom letnjih meseci
Profesori tri beogradske gimnazije govorili su kako će izgledati nadoknada nastave u školama s obzirom na izmene pravilnika o kalendaru rada za školsku 2024/2025 koju je donelo Ministarstvo prosvete. Ukazali su na predstojeće probleme, ali i na okolnosti tokom kojih se dešavala obustava nastave.
Određene gimnazije u Beogradu drže redovnu nastavu, pojedine onlajn, dok se u nekima drže tribine i razgovori sa učenicima. Ponegde učenici sede po hodnicima i bojkotuju časove, dok su u pojedinim osnovnim školama uvedeni i 8. i 9. čas, zbog čega su roditelji ostali u šoku. Kako su već potvrdili profesori, radikalan model nadoknade koji podrazumeva deveti čas, a negde čak i više, već je krenuo u pojedinim gimnazijama.
Nastava se u Šestoj i Osmoj beogradskoj gimnaziji nakon uskršnjih praznika nastavila i normalizovala, kažu profesori tih gimnazija Aleksandar Markov i Željko Matić. Naglašavaju da je nastava redovna i prilagođena.
Profesorka gimnazije "Patrijarh Pavle" Gordana Medić Simić podsetila je da je ta gimnazija jedinstvena, jer je zajednički odredila od kada prekida nastavu i kada će je nastaviti (24. mart).
"Prosto smo se ponašali u skladu sa nekim društveno-istorijskim momentom koji smo prepoznali kao veoma važan", kaže Simić, naglašavajući da je bilo bitno da se čuje i njihov glas.
Profesorka je rekla da nije bilo mnogo toga da se objasni đacima i filozofskom terminologijom objasnila društvenu poziciju prosvetnih radnika te škole.
"Ne možemo da zanemarimo to odricanje od istine, držali smo se onoga što bih ja kao filozof nazvala etosom, dakle moralnom nekom vrlinom, patosom, osećanjima iz kojih je proizašla i naša motivacija i logosom, dakle onim što je svrha i smisao kako smo mi to videli u svim ovim periodima i obustave nastave i povratka na nastavu", naglasila je Simić.
Teškoće pri povratku u školske klupe
Kao najveći problem u narednom periodu, profesor istorije u Šestoj beogradskoj gimnaziji Željko Matić vidi preopterećenost učenika u narednom periodu, ističući da se u različitim školama različito radilo u prethodnom periodu.
"U beogradskim gimnazijama po redovnom rasporedu časova imate i deveti čas u rasporedu zbog izbornih programa", naglašava Matić problematiku da na taj broj časova dodate još časova.
Kao moguć problem je istakao i buduće ocenjivanje znanja. Podseća da je tokom prvom polugodišta važila odluka, zbog četiri dana skraćenog prvog polugodišta, da se i sa manjim brojem datih ocena zaključi ocena.
"Ako insistiraju da učenici recimo treba da dobiju tri ocene, a maturanti imaju tri nedelje do kraja, mislim da će to biti veliko opterećenje za učenike da iz 15 i više predmeta dobiju po tri ocene u tri nedelje", kaže Matić.
U vezi sa produžetkom školske godine, kaže da će kao problem doći do izražaja to što školske zgrade nisu funkcionalne za nastavu tokom letnjih meseci.
"S jedne strane se rešava taj problem dana koji nedostaju, ali s druge strane i kada se škola redovno završava krajem juna imamo problem da su pojedine škole samoinicijativno skraćivale časove", rekao je Matić, uz komentar da učionice mahom nisu klimatizovane, a da je u njima i više od 30 ljudi.
Petice za sve ili svi neocenjeni
Profesor Aleksandar Markov kaže da je cilj izaći iz ove školske godine, a da niko ne bude oštećen. Kako kaže, ako daju svima petice, onda bi oštetiti one učenike koji su redovno radili, a nagraditi one koji inače ne rade.
Međutim, Markov ukazuje na drugu perspektivu.
"Često na školu gledamo kao na mesto gde dobijamo ocene. Ne gledamo na školu kao na mesto gde dobijamo znanje. Ako gledamo iz te perspektive, da su učenici tu da nauče da je ocena manje bitna, onda moramo iskoristiti ovo vreme koje nam je ostalo da što bolje naučimo", rekao je profesor Osme gimnazije.
Ističe da se planovi moraju prilagoditi i ocenjuje da od odluke Ministarstva o produžetku nema ništa.
Izmene pravilnika o kalendaru rada za školsku 2024/2025.
Izmene i dopune pravilnika o kalendaru rada za školsku 2024/2025. godinu za osnovne i srednje škole predviđaju nove datume održavanja male mature, ali i za koliko tačno dana škole mogu da produže školsku godinu.
Ministarstvo navodi da se školska godina može produžiti za osnovne škole najviše pet nastavnih dana, za srednje škole do 20, a za gimnazije do 25 nastavnih dana.
Mogućnost produžetka školske godine odnosi se samo na one škole koje zbog obustave rada nisu realizovale nastavni proces u potpunosti i nemaju dovoljno vremena za nadoknadu časova i ocenjivanje učenika. Drugo polugodište za osnovne škole može da traje najduže do petka 6. juna, za učenike osmog razreda za ostale do petka 20. juna. Završni ispiti su 23., 24. i 25. juna.
Škole koje su nastavu i nadoknadu nastave realizovale u skladu sa zakonom, školsku godinu završavaju kao što je bilo planirano prethodnim kalendarom.
"Naravno da nije moguće sve nadoknaditi. Ne možemo da se lažemo. Mi jesmo majstori fingiranja svega. Sve ćemo da izmislimo, sve ćemo da smislimo, samo da ispunimo formu, ali hajde sada u tri, četiri nedelje, koliko je ostalo maturantima da se bavimo suštinom", predstavlja profesor realnost situacije.
Ponovio je važnost da se u preostalom periodu školske godine bave suštinom.
"A vi ako hoćete da maltretirate i učenike i nastavnike da ih na 50 stepeni držite u učionici – pa možete i to, ali to neće imati nikakvog efekta", rekao je Markov, prenosi RTS.
Glas javnosti /U01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
KOMENTAR
