Lekcija nastavnika biologije stara više od 20 godina: “Pogledajte, deco, šta vam je svet uradio.”

Da li ste nekada čuli za pojam “apatija posmatrača” ili drugim imenom “efekat posmatrača”?

Reč je o, ukratko, fenomenu prema kojem, što je veći broj ljudi koji svedoče nekoj neprijatnoj situaciji, to je manja šansu da bilo ko od njih reaguje. Slikovito, ako se na ulici dešava nekakav sukob ili jedna osoba napada drugu, što je više ljudi prisutno, manja je mogućnost da će žrtva dobiti pomoć.

Čudno, ali tako je. Ili možda čak i nije čudno.

Prva istraživanja ovog fenomena sproveli su šezdesetih godina Bib Latane i Džon Darli. Oni su pozvali studente pod izgovorom da treba da popune anketu, a zatim je prostorija u kojoj su boravili ispunjena dimom.

“Dežurstvo učenika je protivzakonito, one ustanove koje to imaju, odmah da prekinu sa tim”

Uslovi nisu bili isti za sve ispitanike, pa su tako neki bili sami u prostoriji, dok su drugi intervjuisani u grupi kolega, a treći u grupi kolega u kojoj se nalazi neko od saradnika na eksperimentu i ignoriše dim. Studenti koji su bili sami u prostoriji prijavili su prisustvo dima u 75 odsto slučajeva, dok su oni koji su boravili u grupama obavestili istraživače o dimu u 38 odsto slučajeva (jer, kad nisu drugi, što baš ja?). Među studentima koji su u prostoriji ispunjenoj dimom boravili sa nekim od saradnika na eksperimentu (koji je situaciju ignorisao), samo deset odsto ukazalo je na problem.

Dakle, prisustvo drugih ljudi kada se nešto dešava stvara takozvanu difuziju odgovornosti, pa posmatrač, deleći odgovornost sa svima, ne oseća pritisak da baš on treba da bude taj koji će reagovati. Kraće: “Što samo ja da se pravim pametan?”

Upravo o ovom efektu govorila je i Gia Goodrich u videu koji je objavila na svom TikTok nalogu, a koji su pogledali milioni ljudi.

Gia Goodrich je psiholog, edukator, kreativni strateg. Radila je za najpoznatije svetske brendove, kao što su Najk, Adidas, Pandora, Njujork Tajms i drugi.

Ona, dakle, o “efektu posmatrača” govori iz ugla šesnaestogodišnjakinje koja je o tome naučila sve što treba da zna od svog profesora biologije. Tog dana je kaže, otišla na čas, misleći da će to biti samo još jedan dan u školi, poput svih drugih.

PONOVO SE POKREĆE PROJEKAT: U Beogradu ubuduće novac umesto besplatnih udžbenika?

“Ali kad sam ušla, svi stolovi bili su na sredini učionice, poređani u krug, a nastavnik koji je oduvek bio divan i ljubazan, ovog puta je bio hladan, ozbiljan, vojničkog stava. Rekao nam je strogo: ‘Sedite na svoja mesta i ćutite. Nije vam dozvoljeno da govorite, ni da se pomerate, a onaj ko to uradi, odmah će dobiti negativnu ocenu.” – kazala je Gia Goodrich na početku ovog osvešćujućeg videa.

Za nju je sve to bilo zastrašujuće jer je bila besprekoran đak, a ocene su joj bile jako važne.

“I tako smo svi seli u potpunoj tišini, izbezumljeni. U sredini kruga u kom smo sedeli bio je jedan sto, a na njemu akvarijum sa zlatnom ribicom. Nastavnik nas je pogledao, izvadio ribicu iz akvarijuma i stavio je na sto. Na suvo. U tišini je izašao i zatvorio vrata.” – nastavlja priču psihološkinja koju na TikToku prati skoro 200.000 ljudi.

Svi su, kaže ona, bili zaprepašćeni i u tišini gledali jedni druge.

“To što se dešavalo poremetilo je sve u meni. Gledala sam ribicu kako umire. Ali sam čula i reči nastavnika. Ako se mrdnem, ako progovorim, negativna ocena. I tako smo svi sedeli, gledajući se i čekajući da neko nešto uradi. Jer niko nije hteo da baš on bude taj neko i rizikuje ocene. Sve je to delovalo kao večnost, a zapravo je verovatno trajalo malo više od dva minuta. Hana, drugarica, ustala je, opsovala i vratila ribicu u akvarijum. Kad je to uradila, nastavnik se vratio, pogledao nas sve i rekao: ‘Pogledajte šta vam je svet uradio. Izdali ste sebe. A zbog čega? Zbog ocene?” – ispričala je u ovom viralnom videu Gia Goodrich.

Kako kaže, tog dana je odlučila da više nikad neće biti ta osoba. Da, kad vidi da se dešava nešto što nije u redu, što je pogrešno, da će ustati protiv toga i uraditi ono što je ispravno.

“I baš sam tako i radila, mnogo, mnogo puta u životu. U situacijama koje su bile vrlo teške. Ali sam tužna zbog ljudi koji nisu razumeli da, ako se suviše plaše za sebe, nikad neće uraditi pravu stvar.” – zaključuje ova psihološkinja.

I da, lekcija ovog nastavnika jedna je od stvari koju bi trebalo da učimo baš u školama. Ako želimo decu koja umeju i ne boje se da se zauzmu za druge, tome ih možemo naučiti samo ako su u kolektivu kom žele da se prilagode. Ako su među drugima, sličnim sebi, čije reakcije posmatraju i vrednuju.

SKINI APLIKACIJU