Kako je biti profesor srpskog jezika i književnosti u maloj sredini

Ako ste kojim slučajem završili državni fakultet, na primer Filološki fakultet Univerziteta u Bepgradu, bili dobar student, sve davali u roku, pa završili i Master studije, a vratili ste se u svoj rodni grad, onda sigurno znate sa kojim se sve problemima možete susresti.

Prvo, vaša mala sredina će vas osuđivati što se niste snašli u velikom gradu i tamo započeli uspešnu karijeru. Pri tom, niko neće razumeti kako ste ljubav prema svom gradu zamenili za blegodeti velikog grada koje on nudi, jer svi hrle u veliki grad, bežeći od dosadne učmalosti male sredine. Drugo, posao u maloj sredini je nemoguća misija. Čak i da dobijete posao, budite spremni da radite na zamenama, u školskim bibliotekama, vodite dramsku sekciju ili predajete Građansko vaspitanje. Takođe, može se desiti da vam ponude Program stručne prakse na godinu dana, a to znači da ćete imati mentora (od koga ste često kvalifikovaniji jer je većina tih profesora po starom programu, a vi imate master) koji će vas nadgledati. Na kraju, ako se ne zaposlite u struci, radićete ono o čemu niste mogli ni da sanjate da biste preživeli.

Povretak u rodni grad izazvaće i negodovanje vaših roditelja, jer su u vaše školovanje uložili čitavo bogatstvo koje nisu ni imali. Stalno ćete biti neko zbog koga su se drugi žrtvovali i to će vam nabijati na nos celog života. Krediti, školarina, troškovi, plaćanje stana i knjiga, sve to puno košta. Kada shvatite da ste upali u zamku, biće već kasno. Na posao ćete čekati više godina, bez obzira kakve kvalifikacije posedujete. Ako se i zaposlite, podrazumeva se: na određeno ili na zameni dok se zaposleni ne vrati sa bolovanja. Plata je premala, a vi pomišljate da je ljubav prema srpskom jeziku i književnosti bila greška iz mladih dana. Na kraju, radićete u nekoj pekari, prehrambenoj prodavnici, ili, ako imate sreće, u butiku. Poznanici i prijatelji ili prijatelji vaše rodbine stalno i uporno će vas zvati da pišete sastave i pomažete oko domaćih zadataka njihovoj deci. Ironično, nikome ne možete naplatiti svoj trud i svoje vreme jer vas je sramota, a oni će to koristiti i zvati vas opet i opet i opet...

Ako budete imali vremena, čitaćete knjige koje volite i neprekidno raditi na sebi. I to samo za sebe, što će svima delovati kao čista ludost. Pokajaćete se sto puta što ste, umesto da se provodite, završavali fakultet. Kada vaša deca odrastu, učićete ih da ocena nije merilo znanja, da je sve neizvesno, ali da valja imati diplomu u džepu, pa makar vam samo stajala na polici. I dok ste još uvek u nedoumici da li ste protraćili svoje vreme ili postupili ispravno pošavši za svojim srcem, u dubini duše znate da ne treba da se kajete, dobićete očekivani poziv.

- Je l može mala pomoć za sutra? Mala ima pismeni, pa ako nemaš šta da radiš...

SKINI APLIKACIJU