Da li je potrebno da znamo sve ili da se fokusiramo na ono što nam je najveći dar?

Moderna vremena donose i moderna mišljenja te često možemo čuti poruke da možemo sve što pomislimo, da je potrebno samo da se dovoljno trudimo za nešto. „Sve je u glavi, može se naučiti“ glasi krilatica koja kruži društvenim mrežama te se preporučuje da se, bez obzira na predispozicije i talenat, krene u osvajanje novih veština.

U tome ima i istine, nije na odmet probati nešto novo, izaći iz zone komfora i naučiti nešto novo. No, da li tu postoji određena granica? Da li je potrebno beskrajno insistirati na nekoj veštini (naročito umetničkoj ili motoričkoj) ukoliko za nju imate manje predispozicija?

Da li je u životu važnije šta „kaže glava“ ili šta „kaže srce“?

Talenat je dat svakom pojedincu, nema čoveka bez talenta. Da li je to medicina, rad sa ljudima, humanitarni rad, kuvanje, dizajn, pisanje, pevanje ili izrada veštačkih trepavica – sve može biti talenat i od svega se može napraviti karijera. No, ni karijera nije najvažnija u celoj priči. Najvažnija je unutrašnja lična satisfakcija čoveka kada radi ono što voli i za šta ima duboku intimnu naklonost.

To ne znači da je život potrebno svesti samo na jednu aktivnost ili jedan talenat jer ipak postoje i renesansne ličnosti, ali niko nije u toj meri sposoban za svaku veštinu, što je sasvim suprotno mišljenje od opšteprihvaćenog u sadašnjosti. Individua se može baviti i sa više stvari koje iziskuju nekoliko različitih talenata, ali i u njima je najbolje ako dođe do „niša“ tj. do realizacije najdetaljnijih ličnih preferenci. Tako neko može da odluči da proizvodi samo krofne, drugi knedle a treći sirove kolače.

Naročito obratite pažnju ako vas neko drugi ubeđuje da morate savladati neku veštinu koju (trenutno ili trajno) ne osećate kao deo svoje ličnosti i interesovanja. Inspiraciju možete naći kada je sami tražite a ne kada vam je neko nameće.

Niko ne zna sve niti je može da zna sve niti je potrebno da zna sve. Može se nadgledati i koordinirati ali ne i raditi sve. Često se zanemari činjenica da talenata ima mnogo ali da nijedan čovek nije rođen sa svim mogućim. I to je dobro.

Uostalom, dar i poziv se osećaju iz srca. Rešenje na pitanje šta je čovekov poziv glasi u odgovoru na pitanje – šta bi radio i besplatno. Ukoliko uvek prihvatimo da nešto ne možemo zato što „to ide iz glave“ možda i možemo da savladamo neku veštinu koja je opšteprihvaćena, ali na taj način možda gubimo vreme koje bismo posvetili onoj koja nam je prirodno data.

To ne znači da nije potrebno menjati se ali ni da je nužno raditi nešto na silu. Ono što se iznutra zna nije podložno promenama koje nameće okolina.

Pravilna percepcija sebe je, uostalom, osnova svakog velikog uspeha.

SKINI APLIKACIJU