Prodavnice polovne robe nikad popularnije: Jedno pitanje muči mnoge

Novi koncept preprodaje zaokuplja generaciju Z, evo o čemu se radi

Kupovina polovne odeće na vrhuncu je popularnosti, a izdanci postmaterijalizma - pripadnici generacije Z - postavili su je u mejnstrim. Dok su nekada za polovnom odećom posezali samo oni kojima je džep isuviše plitak za novu, danas je potpuno drugačija situacija. No tradicionalne prodavnice polovne robe beleže pad kvaliteta artikala. Krivci su eksplozivan rast preprodaje, ali i uspon brze mode.
Donedavno su prodavnice polovne robe najčešće krasili unikatni odevni komadi izuzetnog kvaliteta. Oni koji odećom žele pokazati svoju originalnost, a usput i održavati imidž osobe koja pazi na okolinu, izlazili bi iz second hand radnji s punim kesama i razvučenog osmeha. No u poslednje vreme čini se da su police takvih trgovina širom Evrope pretrpane odećom koja izgleda kao da ne bi izdržala ni nekoliko pranja.

Nije to samo stvar utiska. Stručnjaci za maloprodaju potvrđuju da opada kvalitet u tradicionalnim trgovinama polovnom robom. Brda brze mode, s komadima koji neretko još uvek imaju etiketu, mame sve više kupaca. No na tržištu je eksplodirao i tržište preprodaje.

Procenjuje se da će globalno tržište polovne robe do 2027. vrediti 350 milijardi dolara, pokazao je poslednji izveštaj ThreadUp-a, tržišta polovne robe na internetu.

Pritom treba naglasiti da su donedavno ljudi češće donirali svoju kvalitetnu odeću trgovinama polovne robe, a danas kvalitetne komade radije preprodaju ne bi li usput štogod i zaradili.

Generacija Z i popularnost second hand modela

Pripadnici generacije Z promenili su percepciju second hand kupovine te je zbog njih thriftanje ušlo u mainstream. U ne tako dalekoj prošlosti, kad su milenijalci bili u ranoj mladosti, cenila se uniformiranost, ali i nova odeća. Ali generacija Z više je fokusirana na individualnost i održivost.

Izveštaj ThreadUp-a pokazao je da je održivost među pet najvećih motivatora za kupovinu odeće među generacijom Z. Kupovina polovne odeće više nije stigma inferiornosti, nego znak časti. No dok je rasla popularnost polovne robe, rasli su i brendovi brze mode.

"Takva odeća jednostavno nije napravljena da traje", rekla je Elena Karpova sa Univerziteta u Severnoj Karolini. Neki komadi brze mode pritom završe u prodavnicama polovne robe jer su toliko jeftini da se kupci neće zamarati povratom robe koja im ne odgovara. Hrpe brze mode tako se bacaju u odeljke za donaciju.

Uz promene na nivou ponude, rezultat je to i promena potrošačkih navika. Dok su ljudi pre posedovali manje komada odeće većeg kvaliteta, danas je situacija obrnuta – kupuju veću količinu odeće po nižim cenama i često nižeg kvaliteta. Situacija je slična i kad je reč o nameštaju.

Istovremeno rastu cene u trgovinama polovnom robom, potencijalno i zbog toga što su bile primorane zaposliti veći broj ljudi kako bi uspeli razvrstati tolike količine donirane robe.

Razlike između tradicionalnog i novog poimanja prodaje polovne robe

Sve donedavno thrifting se odnosio na odlazak u omiljenu prodavnicu polovne robe, kojoj ljudi doniraju odeću nakon čišćenja ormara. No za mnoge pripadnike generacije Z taj pojam danas znači kupovinu robe iz druge ruke. Čak i u slučaju da na nekoj internet stranici pronađu odevni predmet izrazito skupog brenda po sniženoj ceni, oni to često smatraju thriftanjem.

Ta razlika je važna jer je upravo ona jedan od glavnih razloga zbog kojih je ponuda u tradicionalnim prodavnicama ove robe postala tako loša, a tržište preprodate robe tako veliko. Zahvaljujući popularnim stranicama kao što su RealReal, Depop i Thread Up, na kojima i kupci jedni drugima prodaju svoju robu, tradicionalne trgovine dobijaju sve manje kvalitetnih artikala.

A kad i dobiju neki kvalitetan i unikatan komad, on vrlo brzo nestane zbog sve većeg broja trgovaca vintidž odećom koji ih onda preprodaju, što u fizičkim, što u onlajn dućanima. A i kupce takve trgovine sve više privlače jer su obično sređenije i ugodnije oku.

Tradicionalne prodavnice polovne robe takođe se prilagođavaju novonastalim trendovima. Jedna od najpoznatijih na svetu – Goodwill – 2022. pokrenula je internet trgovinu GoodwillFinds, na kojoj prodaje jedinstvenije predmete po različitim cenama. No da se ne bi isuviše udaljili od svog neprofitnog predznaka, prihodima finansiraju socijalne programe širom SAD-a.

Trgovina polovnom robom doista se transformisala iz svojevrsnog centra za donacije u tradicionalni maloprodajni format, s marketinškim promocijama, više kanala za kupovinu i slično.



Glas javnosti/B06S