Ovo je "tajna" uspešnih veza

Prvi korak ka ispunjavajućem odnosu je preuzimanje odgovornosti za lične postupke.

Komunikacijske veštine nesumnjivo su osnova svake zdrave veze, ali za izgradnju prave intimnosti potrebni su i socijalno samopouzdanje, empatija i emocionalna samoregulacija.

Jedan od najučinkovitijih načina za razvoj tih sposobnosti je edukacija o odnosima - korisna i za parove i za osobe koje su slobodne, jer pruža znanje i alate za stvaranje i održavanje kvalitetnih veza, piše Psychology Today.

Kako je za Psychology Today objasnio terapeut Mark Travers, novo istraživanje, objavljeno u časopisu "Journal of Couple & Relationship Therapy", obuhvatilo je 1.400 osoba koje nisu u vezi, a koje su učestvovale u programu edukacije o odnosima.

Turisti ludi za selom koje je odsečeno od sveta

Rezultati su pokazali da su najveći napredak u veštinama potrebnim za uspešnu vezu ostvarile osobe koje su bile najmanje zadovoljne svojim prošlim vezama.

Ključan uslov bio je sopstveno prepoznavanje potrebe za promenom. Bez tog unutrašnjeg uvida, napredak je bio znatno manji.

Najviše koristi od programa imale su osobe koje se nikada nisu razvodile, dok su razvedeni učesnici ređe osećali potrebu za promenom. Pretpostavka istraživača jeste da su parovi koji su razvedeni već ranije ulagali trud u lični rast ili su skloni da krive bivšeg partnera za neuspeh veze.

Rad na sebi podstiče i rast veze

Još jedno istraživanje, objavljeno u časopisu "Journal of Social and Personal Relationships", naglašava kako rad na sebi može da ima pozitivan odraz na vezu.

Iako promena možda neće u potpunosti da preoblikuje sam odnos, kada partner vidi da se trudite da popravite neke stvari kod sebe, često oseća da i veza napreduje.

S druge strane, pokušaj da menjate partnera umesto sebe, obično ima kontraefekat. Ne samo da "popravljanje" druge osobe uglavnom ne uspeva, već i smanjuje lično zadovoljstvo vezom.

Ko je odgovoran kad stvari krenu po zlu?

Osećaj potrebe za promenom često zavisi od vašeg centra kontrole, odnosno od načina na koji doživljavate odgovornost za događaje u svom životu.

Psiholog Julijan Roter definisao je dve osnovne vrste:

• Unutrašnji centar kontrole: Osoba veruje da njeni postupci i ličnost određuju ishode.
• Spoljašnji centar kontrole: Osoba veruje da životom upravljaju sreća, sudbina ili spoljašnje okolnosti.

Ako imate spoljašnji centar kontrole, možda ćete da budete manje motivisani za ličnu promenu i skloniji da krivite druge. Takav stav može da pruži mir u situacijama koje ne možete da promenite, ali u vezama može da bude štetan. 

Bez unutrašnjeg osećaja kontrole lako upadate u "igru optuživanja", što dovodi do prekida komunikacije i udaljavanja.

Glas javnosti /U01S 

SKINI APLIKACIJU