Svetska zdravstvena organizacija ljubomoru svrstava u listu psihosomatskih bolesti. Koji su razlozi za to? Zašto joj muškarci podležu češće nego žene?
Prema mišljenju mnogih psiloga, gubitak ljubavi doživljava već sasvim malo dete, kad majka napusti sobu a ono ne shvata da će se ona ponovo vratiti. Kasnije, kada dete shvati da majku mora deliti sa drugima - braćom, sestrama, ocem koji je u porodici prva violina, pa čak i njenim prijateljicama - počinje osećati zavist, mržnju i očaj. Deca koja nisu osetila zaštićenost u detinjstvu i koja su rasla uz razna odbijanja, svakako su bila izložena i onim dodatnim traumama.
I eto razloga za sumnju, čije je ima - ljubomora. Jer, upravo iz sećanja na takve teskobne minute ili sate, u čoveku se javlja neprijatna sumnja da bi ga voljena osoba mogla napustiti. Da bismo tu sumnju mogli da podnesemo, naš partner mora kroz svoju vernost stalno da se dokazuje. Jer, u protivnom... Ovako skicu ljubomore izlaže dr Maks Berg, jedan od stručnjaka za ovo područje naših emocija, a kakvi su argumenti da ljubomora bude u listi psihosomatskih bolesti?
Dovoljno je, za početak, reći da je ljubomora otrovni koktel osećanja bola, besa, mržnje, straha, zavisti i ponižavanja samog sebe, koji može izazvati i čir želuca ili srčane tegobe. Uostalom, još je i Lav Tolstoj zapisao da je ljubomora divlja zver u čoveku! Berlinski psiholog Volfgang Kriger, međutim, ljubomoru smatra sastavnim delom ljudskog bića, komentarišući kako je osećaj pripadanja nekome osnovna čovekova potreba. On kaže: Ljubomora je upozorenje pred alarm kada neka veza dođe u opasnost.
Istaživači su, međutim, želeli otići i korak dalje. Želeli su, naime, saznati šta se to događa u našem mozgu i telu u trenutku napada ljubomore, i koje su sve moguće posledice svega toga. Iza ljubomore, te mračne strane ljubavi, uvek se, zapravo, nalazi strah. Strah od gubitka ili poređenja, strah da se nekim drugima, jednostavno, ne može konkurisati.
REAKCIJA TELA U NALETU LJUBOMORE Genijalni Dušan Radović, ko je na najlepši način znao da ljudima poželi dobro jutro i kome ništa nije moglo da promakne, svojevremeno je rekao: Zašto su muževi toliko ljubomorni? Zato što imaju ružna iskustva sa tuđim ženama. Da su to njihove žene, oni bi ih ubili! Istraživanje je pokazalo da su ipak ljubomorniji - muškarci. Naime, gotovo 40 procenata ispitanika priznalo je da su ljubomorni često i redovno, dok je kod žena taj procenat manji za četvrtinu. Mnogi muškarci su navikli da gledaju na svoje žene kao na neku vrstu poseda, koji, uz ostalo, treba da poveća i vrenost njihove ličnosti. Zato psiholog Maks Markuze i govori o muškarčevoj ljubavi kao o posedničkoj, kojoj odgovara i posednička ljubomora. Saglasno tome, muškarci doživljavaju neverstvo kao jedan atak na njihovu svojinu, od koje se - čak i kad im nije baš mnogo stalo do nje - teška srca rastaju.
Psihološki gledano, telo je u uzbuđenom stanju straha. Dlanovi su vlažni, u slepoočnicama lupa, mišići se grče. Tipični simptomi su drhtanje, probadanje i lupanje u grudima, kao i osećaj teskobe u predelu stomaka. Telo je spremno - i na bornu i na bekstvo. Centar upravljanja među-mozga (hipotalamus) daje nalog za lančanu reakciju. Nadbudrežne žlezde počinju sa hiperprodukcijom adrenalina, kako bi se telo spremilo na objavljivanje alarma. Srce kuca pojačanim intenzitetom, kako bi mozak i mišići dobili dovoljno krvi. Ubrzano i duboko disanje unose više kiseonika, a paralelno prestaje i lučenje pljuvačke kako bi se obezbedio bolji dovod vazduha u pluća. Zenice se šire. Oči su osetljivije na svetlost. Telo je obliveno hladnim znojem i podjednako spremno - i na napad i na bekstvo.
LEK PROTIV LJUBOMORE
Lek protiv bola koji donosi ljubomora ne postoji u vidu nikakvog sredstva, izuzimajući delomično ona za umirenje. Ali, mnogi ljudi došli su do iskustva da njihova ljubomora postaje utoliko manja ukoliko im je partner dalje od očiju - brakolomstvo učinjeno iza ugla nanosi žešći bol od neverstva koje je učinjeno na drugom kraju sveta. Što bi rekli naši mudri: Daleko od oka, daleko od srca. Dalje, najčešći uzrok ektremne ljubomore je nedovoljno samopouzdanje. Psihijatar Volfgang Kriger smatra, zato, potpunu zavisnost od partnera najvećom pretnjom i kaže: Ni u kom slučaju partner ili partnerka ne smeju biti osa oko koje se sve vrti u životu, a zanemaruju se prijatelji, posao, hobi.
Može li se voleti bez ljubomore? Profesor Kriger odgovara: Osoba koja ne poznaje osećaj ljubomore isto je tako neurotična kao i preterano ljubomorna osoba. Mnogi potiskuju to osećanje, čak i kada im je veza ozbiljno ugrožena. Njihov emotivni život je zakržljao, jer oni ne očekuju više od ljubavi mnogo, osim da ne budu ponovo povređeni.
To je, uostalom, uvideo i Mrkuze, koji kaže: Kada sebi namećemo zapovesti ili zabrane koje se protive našoj istinskoj prirodi, mi sebi mnogo više štetimo nego što koristimo. A naša prava priroda je, u stvari, da onda kada volimo budemo i ljubomorni i da se ne stidimo tog osećanja. Međutim, i u jednom i u drugom treba imati razumnu meru. U tome je, izgleda, sva logika.
Tako jednostavno, ali ponekad i toliko komplikovano...