Mnogi se bore sa dilemom da li ostati u lošem braku, neko o tome priča otovreno, a većina se u potaji premišlja kakvu odluku doneti u toj situaciji. Vremena su se promenila, sudbinsko “da” sve češće nije za vijeki vijekova, jer nove generacije žive drugačije od generacija naših roditelja, baka i deka.
Dragica (42) iz Niša je u životu uradila “sve po redu” – zaposlila se, udala sa 23, rodila dvoje dece tokom prvih godinu i po braka, skućila se, kuvala, prala, peglala, spremala ručkove i torte za rođendane i slave, ostavljala zimnicu, bila uzorna majka, supruga i domaćica. Sve je bilo kako treba da bude, osim jedne stvari – ona je postajala sve umornija i nezadovoljnija. Deca su odrastala, sve im je manje bila potrebna, muž je od voljenog partnera postajao sve više prijatelj, “dobar komšija” sa kojim je komunikacija bivala sve ređa, površnija, a ponekad je prerastala u prepirku i svađu. Izgubila se strast, ljubav je zamenila navika, više nije bilo radosti u deljenju svakodnevnih obaveza.
U ispovesti Dragica opisuje kako se tada osećala:
– Činilo mi se da se ceo moj svet ruši. Naizgled, sve je bilo u redu, ali ja sam osećala da sve gubi smisao, i koliko god sam se trudila da ubedim sebe da nije tako, nisam mogla da se otrgnem razočarenju. Nezadovoljstvo je počelo da me guši, samoj sebi sam ličila na aseksualnu mašinu za spremanje kuće i vođenje brige o potrebama dece i muža. Nikome više nije bilo važno, pa čak ni meni samoj, šta je to što ja želim. Nisam imala vremena za sebe, svi moji sati i dani su bili rezervisani za podmirivanje potreba dece i muža. Ta “knedla u grlu” me davila, želela sam da vrištim, pobegnem od svega, spakujem se i napustim ih, odem bilo gde, a ni sama nisam znala gde bih mogla da odem. Sve što je bilo smisao mog života, postalo je potpuno besmisleno.
Ona priznaje da je potpuno prestala da se oseća lepo i ženstveno, kao i da su seksualni odnosi sa mužem postali bezlični i sve ređi.
– Nisam se više osećala kao žena. Muž je prestao da me privlači, a i ja njega. Seks nam se sveo na retkost, pa čak i kada bi ga imali, to nije bilo ni nalik onome što smo imali ranije. Njegov dodir više nije bio isti, nisam doživljavala nikakvo zadovoljstvo u intimnim trenucima sa njim. Naš odnos je postao očajan. Dugo sam ćutala o tome, potiskivala nezadovoljstvo, a onda bojažljivo počela da pričam. Kome god bih se poverila, nailazila sam na osudu. Niko me nije razumeo, a ja sam tonula sve dublje u depresiju – rekla je Dragica.
Ali jednog dana u Dragičinoj firmi pojavio se novi kolega. Mlad, vredan, pametan, Igor (28) je vrlo brzo osvojio simpatije kolektiva. Posao je obavljao efikasno, uspostavio dobre kolegijalne odnose sa svima, ali je prema Dragici bio posebno ljubazan. Kasnije, saznala je, ta ljubaznost je bila odraz njegove, kako je tvrdio, strasne privlačnosti koju je od prvog pogleda osetio prema njoj. Njegove simpatije su prerastale u otvoreno udvaranje, koje Dragica najpre nije ni primećivala, a potom ga je direktno odbijala.
– Najpre sam bila zapanjena, mislila sam da se šali, a kako je postajao sve uporniji, shvatila sam da se ne šali. Nisam nameravala da imam bilo šta sa njim. Nisam nikada verovala u veze gde je velika razlika u godinama. Ni na kraj pameti mi nije bilo da započnem romansu. Kad je postao otvoren u nameri da mi se udvara, pitala sam se šta ću ja, istrošena, umorna i udata žena i majka, jednom mladom, lepom i zgodnom momku? Ipak, počeli su da mi prijaju njegovi komplimenti i pogledi puni požude. U meni se budila uspavana žena, za koju sam mislila da je definitivno umrla. Počela sam da se osećam privlačno, kako se nisam osećala godinama, i sve češće sam zamišljala seks sa Igorom. Više mi nije bilo važno ni šta će da prigovaraju sin i ćerka, ni da li će muž biti nervozan kod kuće – iskrena je Dragica.
Nakon Igorovog dolasku u njenu firmu, Dragica se ipak prepustila strasti koja ju je sve više obuzimala prema mladom kolegi. Varnice su zapalile vatru strasti i njihova romansa je započela. Nakon nekog vremena, mladi ljubavnik joj je predložio da napusti muža, razvede se i započne novi život sa njim. Drama ljubavnog trougla je trajala godinu i po dana, dok jedne večeri nije prelomila, donela odluku, spakovala samo par svojih haljina i napustila porodično gnezdo.
– To je bila prava agonija. Sa jedne strane, Igor me je učinio ponovo živom, ponovo ženom. Vratio mi je samopouzdanje, pokazao mi da sam žena koja još uvek može da bude lepa i privlačna, a ne samo robot za obavljanje kućnih dužnosti prema deci i mužu. A sa druge strane, imala sam užasnu grižu savesti, smatrajući da radim nešto pogrešno, nedozvoljeno, iako sam bila veoma nesrećna i nezadovoljna. Grizla me je savest, iako znam da sam sve od sebe dala za porodicu, a da nisam dobila ni jedno hvala. Ljubavi sa Igorom sam se prepustila kad sam shvatila da nemam više šta da izgubim, jer sam samu sebe izgubila odavno. Jednog dana sam prelomila i ne kajem se zbog toga. Osuđivali su me svi redom: rodbina, prijatelji, komšije. Ali ja živim srećno i zadovoljno. Uživam u seksu kao nikada do sada, putujemo, smejemo se, volimo se moj Igor i ja. Znam da je dosta mlađi, znam da možda neće večno trajati. Nije mi važno šta će doneti vreme, jedino mi je važno što se ponovo osećam živom – priznaje i dodaje:
– Mnogo mi je bilo teško da donesem odluku da se razvedem i odem sa Igorom, ali sada mi je žao samo zbog toga što to nisam uradila ranije. Život bez ljubavi i strasti nije život dostojan ljudskog bića.
(Glas javnosti/Objektiv)
32 min