Držanje zelene salete u frižideru smanjuje rizik od kontaminacije ešerihijom
Autor: Glas javnosti
Lisnato zeleno povrće je važan izvor vlakana i nutrimenata u ishrani, ali može skrivati štetne patogene. Naročito je zelena salata često uključena u širenje bolesti prenesenih hranom.
Nova studija sa Ilinoiskog univerziteta u Urbana-Šampejnu istražuje faktore kontaminacije ešerihijom koli na različitom lisnatom povrću – zelenoj salati, spanaću, kelju i raštanu.
„Ima mnogo kontaminacije na zelenoj salati, ali ne tako mnogo na kelju i drugim biljkama iz porodice kupusa. Želimo da saznamo više o podložnosti različitog lisnatog povrća“, kažu istraživači.
Inficirali su čitave listove svake od biljaka ešerihijom koli O157:H7 i posmatrali šta se dešava nakon skladištenja na temperaturi od 4 stepena Celzijusova, 20 stepeni i 37 stepeni.
Otkriveno je da podložnost zavisi od kombinacije temperature i odlika površine lista kao što su grubost i omotač od prirodnog voska.
Na sobnoj ili višoj temperaturi, ešerihija se razvija vrlo brzo na zelenoj salati, ali ako je salata u frižideru na 4 stepena – primetno je oštro opadanje populacije ešerihije.
Međutim, za voskom obloženo povrće kao što su kelj i raštan – rezultati su suprotni. Na njima se ešerihija razvija sporije na višim temperaturama. Ako je već prisutna, može da preživi duže u frižideru.
Ipak, kelj i raštan su manje podložni kontaminaciji ešerihijom nego zelena salata. Štaviše, ta povrća se obično kuvaju, što ubija ili deaktivira ešerihiju – dok se zelena salata jede sirova. Pranje salate pomaže, ali ne uklanja sve bakterije pošto su čvrsto vezane za list.
Istraživači su takođe uporedili nedirnutu površinu čitavog lista sa oštećenom površinom odsečenog lista. Kad se list odseče, oslobađa se sok koji sadrži hranljive sastojke koji podstiču rast bakterije.
Međutim, sok spanaća, kelja i raštana je imao antimikrobna svojstva zaštite od ešerihije. Radi daljeg istraživanja ovih nalaza, istraživači su izolovali sok iz kelja i raštana i premazali tom tečnošću listove zelene salete, otkrivši da se može upotrebiti kao prirodni antimikrobni agens. Potencijalne primene bi mogle uključivati antimikrobni sprej ili premaz radi kontrole kontaminacije patogenima koje prenosi hrana, i pre berbe i posle berbe.
Patogeni u hrani se ne mogu potpuno izbeći. Povrće se uzgaja u zemlji, ne u nekoj sterilnoj sredini, i izloženo je bakterijama, kažu naučnici. To je složen problem, ali možemo prihvatiti najbolje prakse u prehrambenoj industriji i lancu snabdevanja hranom.
Istraživači kažu da ne žele da odvrate ljude od konzumiranja svežeg voža i povrća, koji su deo zdrave ishrane. Treba samo poštovati uputstva o bezbednosti hrane, temeljito prati zelenu salatu, držati je u frižideru i pratiti obaveštenja o povlačenju prehrambenih proizvoda iz prodaje.
Glas javnosti/ T02S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
