VREME ZIMNICE: Donosimo vam PRAVI, STARINSKI RECEPT za srpski kavijar -AJVAR
Autor: Glas javnosti
Najpoznatiji srpski brend ajvar, kome je sada vreme ,što se malo zna ima interesantnu istoriju postanka. Skoro nijedna trpeza u Srbiji zimi ne može se zamisliti bez ove đakonije.
Kako tvrde stručnjaci za poreklo reči, ime je dobio od turske reči “hayvar” što znači kavijar.
Tako je tradicionalno srpsko jelo od pečenih paprika za koje postoji nekoliko recepata zapravo pandan jednom od najskupljih delikatese na čitavoj planeti.
Dobri poznavaoci pravljenja ajvara, kojih je najviše u leskovačkom kraju, poznatom po ovom specijalitetu, tvrde da postoji nekoliko razlkičitih recepata za ovo jelo.
Leskovačke domaćice ga uglavnom prave na dva načina – samo od pečenih paprika ili od pečenih paprika u kombinaciji sa plavim patlidžanom.
Prema prvoj verziji za teglu ajvara od 700 grama potrebno je tri do četiri kilograma sirovih paprika. Parike se ispeku, oljušte i očiste od semenki, samelju i izruče u šerpu ili kazan. Na tu količinu doda se po 13 grama sirćeta i šećera. Nešto kasnije oko 200 mililitara zejtina i na kraju so po ukusu. Vruć ajvar puni se u vruće tegle, pa se sve to pasterizuje na temperaturi od 86 stepeni. Tako spremljen ajvar može da izdrži i atomsku bombu, a da se ne pokvari, tvrde leskovački ajvar-majstori.
Po drugom receptu sa patlidžanom, ispeku se na jakoj vatri tri veća plava patlidžana,a na svaki patlidžan uzmu se četiri paprika babure i ispeku na ploči ognjišta. Kada su pečeni patlidžan i paprika stave se u hladnu vodu, oljušte, pa premeste u drveni avan u kome se pre toga isitinilo dva do tri češnja belog luka. Smesa se dobro utuče da bude podjednako sitna, sipa u činiju , doda se crni luk na sitno isečen, po ukusu se posloli I zalije uljem . Dobro se izmeša i sipa u staklene činije iz kojih se služi.
Ovaj drugi recept pretenduje da bude “pravi”, jer je, prema tvrdnjama gastronoma, nastao 70 godina pre prvog.
Kako kaže istorija srpskog kavijara , on je prvo iz Makedonije došao u Beograd,a odatle je prenet na jug Srbije, koji je danas sinonim za mesto gde se pravi najbolji srpski kavijar.
Kao autentični srpski proizvod pominje se pod imenom ajvar , prvi put krajem 19. i početkom 20. veka i to u kafanskom meniju u Beogradu,a ne u kuvarima.
Epitet srpskog kavijara dobio je zahvaljujući tome što su u vreme kada se pojavio sastojci za ajvar bili izuzetno skupi, pa je i konačni proizvod bio “papren”.
Kafedžije su reklamirajući ovaj proizvod, govorile da je to kavijar od crvene paprike.
Na početku 19.i 20. veka, kada se prvi put pojavio na srpskim trpezama, ajvar je bio jelo rezervisano za gradsku gospodu.
U selima je masovno počeo da se proizvodi tek posle Drugog svetskog rata.
Ajvar je danas jedno od onih jela po kojima se u svetu prepoznaje tradicionalna srpska kuhinja.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
