ŠVARCENEGER POSTAO VEGAN I POSLAO PORUKU SVIMA KOJI ŽELE DA ŽIVE DUŽE: "Dopingujte" se PROTEINIMA, evo i KAKO!

Ovaj 75-godišnjak koji je i danas ekstremno snažan, poslednjih par godina je unos mesa sveo na minimum, zamenivši ga biljnim proteinima kao što su sočivo, salata i vegetarijanski hamburgeri.

Ipak, on navodi da u okviru 250 grama proteina, koliko je potrebno na njegovu telesnu težinu, bira i osnovne namirnice kao što su su jaja, losos i piletina. Meso čini samo 20 odsto onoga što Arnold konzumira.

„Jedem sve više i više vegetarijanskih hamburgera sa sočivom i pasuljem. Ujutru posle treninga obično jedem ovsene pahuljice sa grčkim jogurtom ili granolom“, rekao je Švarceneger.

Za ručak uvek bira salatu, ponekad sa veganskom pljeskavicom, lososom ili piletinom, a sledećeg dana salatu jede uz kajganu ili omlet. Bitno mu je da uzima laganu večeru, a supa mu je omiljeni izbor.

Legendarni bodibilder i glumac Arnold Švarceneger otkrio na koji način održava svoju fit formu, nakon što je 80 odsto postao vegan.

Eat like me if you want to live: Arnold Schwarzenegger reveals his go-to protein sources now that the Hollywood star is 80% vegan
via https://t.co/JIBUOx0hYc https://t.co/K5y3HRcfsT

— 007SC (@sc007kc) June 14, 2023

Dnevna količina dijetetskih proteina preporučena za odrasle je 0,8 grama po kilogramu telesne težine. Što znači da za osobu od 60 kilograma je potrebno oko 50 grama proteina dnevno.

Ana Tebs dijetetičarka i nutricionistkinja iz Velike Britanije rekla je da mnogi mesojedi konzumiraju više od preporučene količine proteina dnevno.

„Mesojedi često jedu više od preporučene količine proteina, što može dovesti do štetnih efekata na zdravlje, kao što je povećanje telesne težine“, rekla je ona.

Jedna studija u časopisu Clinical Nutrition otkrila je da je povećanje telesne težine značajno povezano sa ishranom u kojoj su proteini primenjivani umesto ugljenih hidrata.

Proteini iz izvora poput crvenog mesa takođe mogu povećati rizik od određenih bolesti. Studija iz 2018. u European Heart Journal otkrila je da konzumiranje crvenog mesa tokom dužeg vremenskog perioda povećava količinu trimetilamin N-oksida (TMAO) u telu, hemikalije koju stvaraju creva i koja povećava rizik od srčanih bolesti.

Ista studija je pokazala da je manji unos crvenog mesa preokrenulo te efekte.

„Smanjivanjem unosa mesa možete smanjiti šanse za dobijanje srčanih bolesti ili dijabetesa“, rekla je Tebs.

On je preporučila opcije sa visokim sadržajem proteina koje zamenjuju meso, kao što su orasi, pasulj, grašak, žitarice i mahunarke. Sojini proteini se mogu naći u hrani kao što su tofu, tempeh, edamame i sojino mleko, što nudi širi izbor na biljnoj bazi.

Glas javnosti/N07S