Nakon prve faze ispitivanja, smatra se da godišnji prinos po metru kvadratnom može biti 11,7 kilograma, što je ekvivalentno 117 tona po hektaru. To je 26 puta veći prinos nego u slučaju uzgajanja pšenice na otvorenom polju.
Na osnovu dosadašnjih rezultata predviđa se da će ova tehnologija postati osnovni stub globalne proizvodnje hrane, piše portal Ekapija.
- Da bismo nastavili da hranimo rastuću svetsku populaciju, moramo postići veće prinose useva - rekao je tehnički direktor i suosnivač kompanije, Gaj Galonska. Dodao je da su u eksperimentu dokazali da je to moguće postići za pšenicu u kontrolisanom okruženju. U odnosu na prosečan prinos na otvorenom polju koji je oko 4,5 tona po hektaru na godišnjem nivou, zbog uticaja godišnjih doba i vremenskih prilika, rezultati su više nego odlični.
Prekretnica za prehrambenu bezbednost
Otkriće bi moglo povećati proizvodnju ove žitarice za dodatnih 50% kombinujući poboljšanu genetiku i kompjutersko podešavanje bitnih parametara, jer spoljni uticaji ne deluju na biljke koje su potpuno zaštićene i razvijaju se u optimalnim uslovima bez prisustva prouzrokovača oboljenja i štetnih organizama.
Kako pšenica čini i do 40% dnevnog unosa proteina, ovo je prekretnica za globalnu prehrambenu bezbednost.
29 min