Paradajz i bosiljak su odlična kombinacija, ne samo u salati nego i u vrtu, tvrde baštovani. Bosiljak odbija štetočine koje napadaju paradajz, jača otpornost na biljne bolesti i povećava rod paradajza.
Pored svake sadnice paradajza poželjno je posaditi tri sadnice bosiljka. Ako berete redovno vrhove bosiljka, razgranaće se i proizvesti više aromatičnih listova, a neće prerano otići u cvet.
Prema iskustvima biovrtlara i neven na paradajz deluje kao prirodna zaštita i pospešuje njegov rod. Neven je ujedno i lekovita biljka. Dobar sused paradajzu je i beli luk koji odbija crvenog pauka (koprivinu grinju).
Pored paradajza dobro je saditi i niski pasulj jer mahunarke fiksiraju azot u tlu i čine ga dostupnim korenju paradajza te tako služe kao prirodno đubrivo. Visoki pasulj i grašak ipak ne treba saditi pored paradajza jer se može zaplesti oko njega i zagušiti ga. Šargarepa povoljno deluje na paradajz, ali posađena ispod njega stvoriće sitnije korenje.
Ono što nikako ne biste trebalo da sadite do paradajza je krompir, krastavac i komorač jer izlučevine njihovog korenja negativno deluju na rast paradajza.
Paradajz je podložan sličnim bolestima kao krompir i kukuruz, stoga bi te biljke trebalo saditi podalje.
Paradajz ne treba da sadite ni blizu paprike jer se te biljke takmiče za hranjiva svojstva iz zemlje. Ispod paradajza dobro je saditi i zelenu salatu, cikoriju, kelerabu, rotkvu, spanać, peršun, praziluk ili kupusnjače – tako se ujedno i bolje iskorišćava prostor oko paradajza koji rastu u visinu.