Мастан хамбургер удар на срце: Да ли ће Србија, као ЕУ, да уведе ограничење за нездраве масноће у производима

Има их у помфриту, чипсу, прженој храни, маргарину, имитацијама сира, лиснатом тесту...

Трансмасне киселине које се налазе у многим прехрамбеним производима, веома су штетне за здравље, посебно за кардиоваскуларни систем. То је главни разлог што у земљама ЕУ, од априла следеће године, њихова количина у намирницама неће смети да буде већа од два грама на 100 грама масти, како прописује донети закон. У Србији не постоје оваква ограничења.

Како сазнајемо, неке домаће компаније које за стране трговинске ланце производе робне марке, увеле су овај проценат у својим спецификацијама намирница, јер је то роба која се пласира на европско тржиште. Из организација које се баве заштитом потрошача поручују да би такво решење требало да усвојимо што пре и да не чекамо да постанемо чланица ЕУ.

Стручњаци објашњавају да проблем нису оне трансмасти које се природно налазе у неким намирницама, као на пример у млеку или месу, већ оне које у организам доспевају кроз индустријске производе, коришћењем хидрогенизованих уља.

- Најчешће их има у помфриту, чипсу, прженој храни, имитацијама сира, маргарину, пекарским производима - објашњава, за "Новости", Марија Словић, прехрамбени технолог и оцењивач безбедности хране са међународном лиценцом. - Ове трансмасти су настале као продукт хидрогенизације, а то је процес који омогућава да масти остану чврсте на што вишим температурама.

Код нас је, како наводи, свест о овом проблему почела да се подиже последњих година, јер је "аларм укључен због коронарних обољења". Да би потрошачи могли да прочитају на декларацији колико трансмасних киселина садржи неки производ, треба да знају да су оне обично наведене као "хидрогенизоване биљне масноће". Али, то само уколико је издвојен њихов износ, јер таква обавеза није прописана код нас.

Шеф правног тима Организације за заштиту потрошача Србије, Младен Алфировић, истиче да је веома важно да се на декларацијама јасно види количина трансмасти.

- То је недостатак наших правилника који треба да се промене - каже, за "Новости", Алфировић. - Ограничења која ЕУ уводи за трансмасти требало би да усвојимо, иако то није обавезујуће за нас јер нисмо чланица.

ЗАБРАНА ОКО ШКОЛА

АЛФИРОВИЋ истиче да је његова организација имала више иницијатива да се у околини основних и средњих школа забране објекти за производњу брзе хране, као што је то учињено са кладионицама. Готово сва храна која се продаје у њима, како наглашава, садржи велике количине трансмасти. Иако су се обраћали надлежнима, конкретан одговор досад нису добили.

SKINI APLIKACIJU