LEPŠE OD SLADOLEDA: Šta čini italijanski „đelato“ tako posebnim?
Autor: Glas javnosti
Italija je jedna od prvih zemalja koje vam padaju na pamet kada je reč o nauci, kulturi i umetnosti, dizajnu, modi i automobilskoj industriji u svetu, ali i hrani i desertima. Jedno od iskustava koje ne možete propustiti kad ste u poseti Italiji je uživanje u autentičnom sladoledu "đelato".
Uprkos činjenici da je sladoled proizvod popularan širom sveta, autentični italijanski „đelato“ je institucija, deo kulture i slatkog užitka kojem niko ne može da odoli.
Izraz „đelato“ potiče od latinske reči i znači „smrznut“, a definiše se kao zanatski proizvod tipičan za italijansku gastronomiju, različit od uobičajenog sladoleda iz drugih zemalja. „Đelato“ je jedinstven u svetu, jer ima svoje osobine s tradicionalnim receptima koje se prenose s generacije na generaciju.
Poreklo sladoleda datira još od klasične antike, doba kada su različiti narodi počeli na ledu da čuvaju proizvode poput mleka i voća. Rimljani su uspeli da razviju napredne tehnike konzerviranja hrane i tako popularizuju osvežavajuću mešavinu leda, šećera ili meda i sokova koje su držali u podzemlju.
Vekovima kasnije italijanski gradovi su doživeli svoj vrhunac tokom renesanse i upravo se u to vreme velikim plemićima svideo novi proizvod stvoren od mleka, pavlake i jaja. Tako se rodio autentični „đelato“. Iz poslastičarnica u Firenci sladoled je otputovao na francuski dvor, gde je postao vrlo popularan i uskoro je postao predmet želja čitavog evropskog plemstva.
Italijanski proizvođači sladoleda kažu da koriste izuzetno sveže proizvode i drže se tradicionalnih metoda proizvodnje. Klaudio Pika, generalni sekretar Italijanskog udruženja proizvođača sladoleda, ističe da je „đelato“ jedan od tri najvažnija ukusa njihove zemlje i predstavlja Italiju zajedno s picom i špagetama.
„Italijanski sladoled je omiljen u celom svetu. Mnogi naši proizvođači sladoleda su čak pozvani u inostranstvo da proizvode sladoled“, rekao je Pika.
Prema njegovim rečima, Italija ima najbolje poslastičarnice, najbolje sastojke, ali i najbolje mašine za pravljenje sladoleda.
„Tako je nastao sladoled u Italiji. Neki kažu da je to delo Medičija. Neki kažu da je došao sa Sicilije, neki čak kažu da je nastao kada su Rimljani pravili voćni sok od snega Terminilo. Sladoled je naš, savršen je i on je naš nacionalni identitet“, istakao je Pika.
Dodao je da kao udruženje, rade sa Ministarstvom poljoprivrede Italije na priznavanju italijanskog sladoleda kao dela Uneskove kulturne baštine. Takođe, tražili su da 1. jun bude priznat kao „Dan italijanskog sladoleda“.
Šef kuhinje Paolo Konstantini, jedan od italijanskih ambasadora sladoleda, koji leti pravi najmanje 100-120 kilograma sladoleda dnevno u svojoj radnji u Montiju, jednoj od istorijskih četvrti Rima, koju vodi već 30 godina, kaže da sladoled pruža zadovoljstvo, a starije sugrađane vraća u mladost.
„To je kompletan proizvod. Ovim poslom se bavimo generacijama. Ja radim već 40 godina“, objasnio je Konstantini.
Na pitanje koja je tajna tolike popularnosti italijanskog sladoleda, Konstantini kaže: „Zato što uvek koristimo sveže proizvode. Pažljivo biramo sve sirovine kao što su pavlaka, mleko i šećer. Plodovi su potpuno prirodni. Koristimo 75 odsto voćnog soka.“
Eugenio Morone ima poslastičarnicu u Trastevereu, još jednoj od istorijskih četvrti Rima.
„Veoma je važno promovisati pravi ručno rađeni sladoled. Za pravi ručno rađeni sladoled morate dobro poznavati sirovine i italijansku tradiciju pravljenja sladoleda“, ispričao je Morone.
Dodaje da se slodeld prodaje i leti i zimi, pa su srećni što mogu da rade tokom cele godine.
„Imamo različite ukuse, trenutno imamo smokve, radimo na sladoledu od šljiva, pravimo sezonski svež, jednostavan led koji sadrži voćne kremove koje ljudi vole, kao što su urma, grožđe i jagode“, rekao je Morone.
Glas javnosti/ N01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
.png)
