Kako je žena sa sjajnom idejom podigla ceo grad iz krize
Autor: Glas javnosti
Zima je te godine bila jaka, te zbog zavejanih puteva Zlata, nije mogla neko vreme da se vrati u svoj grad, pa je krenula da traži privremeni posao.
Zlata Bartl (rodom iz Dolca), profesorka, koja je u Sarajevu zbog mećave 1955. godine ostala zaglavljena u Zagrebu.
Sprečena da se vrati u svoj grad, Zlata je pronašla oglas za hemijskog tehničara u "Podravki", prijavila se i odmah je bila primljena.
Kako je vreme prolazilo, a Zlata napredovala u svom radu, naredne godine otišla je u Koprivnicu i započela istraživački rad u Podravkinom centru. Nakon četiri godine rada, 1959. godine rodila se sjajna ideja.
Zlata, je smislila ali i napravila začin koji do tada u svetu nije postojao. Njen proizvod oduševio je sve zaposlene u firmi, pa su proizvod nazvali "Vegeta 40", kasnije je ime istog promenjeno u "Vegeta".
Živela je u skromnoj fabrici u Koprivnici zajedno sa kolegama, delivši sa njima jedan obrok dnevno. Grad je bio nerazvijen i siromašan. Sve je rađeno uz pomoć štapa i kanapa, jednom rečju velika improvizacija. O, tome govori činjenica da su ivice kesica u koje su pakovali začin, lepljene uz pomoć pegle, koje bi pozajmljivali od žena koje su stanovale u okolnim kućama.
Vegeta je neverovatnom brzinom dostigla popularnost u celoj Jugoslaviji, a zatim je počela da se prodaje i u okolnim zemljama. Danas se ovaj začin prodaje u preko 40 zemalja sveta, na svim kontinentima.
Zahvaljujući Zlati i njenom izumu, Podravka je sa ovim, svojim najprodavanijim proizvodom, postala globalna kompanija, a siromašan gradić Koprivnica je procvetao. Preko 50 kompanija širom sveta došlo je na ideju da iskopira ovaj začin svojom verzijom "zamene."
Koliko je bila posvećena svom radu govori činjenica da se nikada nije udavala.
Zlata Bart dobila je razna odlikovanja i priznanja: trg u Koprivnici, park u Zagrebu, spomen-sobu u "Podravki", proglašena je počasnom građankom Koprivnice (tek 2006. uz Alojza Mocka i Žarka Dolinara), dobila je nagradu "Večernjeg lista" za životno delo i mnoge druge nagrade.
„Čitavog života sam sanjala da stvorim nešto što će biti korisno. Volela sam puno da učim, čitam i proučavam neke stvari koje nisu bile u mom fahu, pa i po cenu neprospavane noći,“ govorila je svojevremeno.
Umrla je 2008. godine u 88. godini života.
U njenu čast osnovana je fondacija "Zlata Bartl" koja svake godine daje istoimene stipendije najtalentovanijim studentima za podršku naučno-istraživačkih radova.
SKINI APLIKACIJU
