I ŠTA ĆEMO SAD? Sve manje ribe na tržištu hrane

Najviše ribe je ulovljeno još 1996. godine, oko 130 miliona tona. Otada je ribe na tržištu sve manje. Ujedno je sve više ribljih vrsta kojima preti istrebljenje: preko trećine ribljih populacija je već toliko izlovljeno da više nema šansi za njihov prirodni oporavak, a u samo 6% mora se lovi manje nego što to priroda dozvoljava, pokazuje statistika Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO).

Kad se povežu te subvencije i izlov, postaje jasno da je riba sve češće na trpezi - samo bogatih. Nemačka je najbolji primer: negde do sredine marta je u toj zemlji je na pijace i u prodavnice stiglo onoliko ribe i morskih plodova koliko se u nemačkim morima ulovi za čitavu godinu. Dakle, u preostalih devet i po meseci, u toj zemlji se jede riba koja je ulovljena negde drugde u svetu. Pritom u nemačkoj kuhinji riba čak i nije najvažnija stavka na jelovniku.

Zbog raznih oblika državne podrške, ribarima se isplati da se po ribu za svoje kupce otisnu i na daleka mora. A to onda znači da lokalni ribari, po pravilu oni iz zemalja juga, koji imaju daleko slabije i manje brodove, ostaju praznih mreža, piše portal Ekapija.

U svetu inače postoje milioni ribarskih brodova i brodića, ali njih samo 30.000 je "zaslužno" za ulov polovine ribe koja se godišnje vadi iz mora. Gotovo bez izuzetka su to brodovi pod zastavom ili u vlasništvu firmi iz bogatih zemalja. Prošle nedelje se Svetska trgovinska organizacija složila oko sporazuma o ukidanju državne podrške – ali samo za ribare koji love ribu "ilegalno, neregistrovano ili neregulisano".

Ta formulacija dobro pokazuje koliko je razvodnjen prvobitni zahtev o potpunom ukidanju državne podrške. Pa čak i tu neke države žele još da pregovaraju o izuzecima koje bi važile samo za njih. Zato ne čudi što su mnoge organizacije za zaštitu životne sredine razočarane i skeptične. Ne veruju da će dogovor uopšte pomoći u očuvanju života naših mora.