DA LI STE ZNALI? NEKA danas omiljena JELA BILA SU NA TRPEZAMA DREVNIH NARODA, jedno od njih je PILAV,a evo šta su  još jeli antički Grci, Rimljani i Asteci

Neka jela, koja su uobičajena na našim kućnim menijima, bila su poznata i rado konzumirana još pre nove ere. Među takve đakonije spadaju pilav i paprikaš, ali i mnogima omiljena poslastica –palačinke.

Pilav se kao jelo bogato različitim začinima i mesom pravi još od antičkih vremena. Postoji ogroman broj vrsta koji uključuje različite biljke i začine. Piletina, svinjetina, jagnjetina, riba, morski plodovi, šargarepa - uz pilav dolaze u obzir gotovo sve namirnice. Ovo je jelo sa mnogo imena u zavisnosti od zemlje odakle potiče, a poznato je da se konzumira u zemljema srednjeg Istoka, centralne i južne Azije, Indjskog subkontinenta, istočne Afrike, na Balkanu itd. Etimološki, pilav vodi poreklo od persijske reči polov, koja dalje vodi poreklo od indijske pulao, a koren je u reči indijskog književnog jezika - Sanskrita - pulaka, što konačno znači pirinčana lopta.  Aleksandar Veliki se sa čarima pilava upoznao nakon osvajanja Sogdijskog grada Samarkanda (sadašnja teritorija Uzbekistana i Tadžikistana). Ubrzo je pilav usvojen u Makedoniji i odatle se proširio Evropom.

Sinonim  za brzu hranu modernog doba su burgeri. Mesnati sendviči sa sirom, slaninom, salatom, paradajizom, lukom, majonezom i krastavčićima, između dve mekane zemičke omiljeni su gurmanima širom sveta. Istoričari smatraju da vode poreklo od govedine koju su pripremali Rimljani, još u 4. veku p.n.e. Originalan recept podrazumevao je mešanje mlevenog mesa sa začinima, belim vinom, čuvenim garum sosem od ribe i pinjola. Na prostoru SAD-a burgeri se prvi put javljaju 1900. godine.

Paprikaš je kreativni nered od povrća, mesa od živine i mešavine brojnih začina, kuvanih sporo na tihoj vatri. Smatra se da je ovo jelo spremano 6000 godina pre nove ere. Pripremanje mesa u tečnosti, na vatri i dok ne omekša praksa je koja se primenjivala u kulinarstvu 7000-8000 godina pre nove ere, što svrstava paprikaš među najstarija jela na planeti. O paprikašu je pisao i Herodot, a postoji nekoliko istorijskih zapisa o paprikašu baziranom na sočivu i žitaricama, u rimskim kuvarima iz 4. veka pre nove ere. Mogu se naći i recepti za paprikaše od ribe i jagnjetine. U 16. veku Asteci su pravili paprikaš od ljudskog mesa i ljutih papričica, poznatiji kao tlacatlaolli - premda se za ovaj jezivi recept smatra da je izmišljen. Paprikaš je poznat još i kao hrana siromašnih, zahvaljujući dostupnosti sastojaka od kojih se pravi. 

Širom sveta palačinke važe za jedan od najčešćih i najlepših doručaka. Služe se sa voćem, čokoladom, raznim slatkim sirupovima i prelivima. Proučavanjem najstarije mumije na prostoru čitave Evrope, Ozija - Ledenog čoveka (koji je živeo okvirno oko 3300. godine pre nove ere), otkriveno je mnogo toga o ishrani Neolitskog doba. Na  Svetskom kongresu istraživača mumija, naučnici su usaglasili rezultate o Ozijevom poslednjem obroku - između tragova mesa od jelena i alpske koze našli su se i tragovi pšeničnih palačinki. Palačinke su voleli i stanovnici antičke Grčke koji su ih još nazivali „tagenias” ili „teganites”, od reči tagenon, što u prevodu znači „tiganj za prženje”. Zapisi grčkih pesnika iz 5. veka pre nove ere navode da su za pravljenje palačinki koristili maslinovo ulje i brašno, a da su ih servirali uz mleko i med. 

Ljubitelji dezerta često navode čizkejk kao jednu od najdražih poslastica. Ovaj  bogati, kremasti kolač sastoji se od tankog sloja  sira i baze od keksa pomešanog sa maslacem. Poznata američka verzija recepta navodi čuveni krem-sir, koji je nastao tek 1872. godine, ali originalna verzija vodi poreklo od starih Grka koji su koristili jednostavnu mešavinu meda, brašna i mekog sira kako bi napravili laku i suptilno začinjenu tortu koju su često služili na venčanjima i drugim tipovima proslava.

 Arheolozi su tokom poslednjeg veka pronašli ostatke plesni sa sira iz 2000. godine p.n.e. Pa bi ovaj dokaz mogao da ukaže na postojanost recepta za čizkejk. Postoje i dokazi da je ovaj dezert služen atletičarima tokom Olimpijskih igara 776. godine p.n.e, a prvi zapisan recept pronađen je 230. godine nove ere u kuvaru grčkog autora. Vremenom je ova poslastica pronašla put do Evrope, a priča se i da je to bio omiljeni slatkiš Henrija VIII.

 (Glas javnosti/O.M.)

SKINI APLIKACIJU