BIĆEMO GLADNI? Čeka nas pad prinosa svih useva, jer je sve manje insekata
Hrana
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Ljudske aktivnosti ubrzano transformišu planetu, a zbog toga se smanjuje globalna populacija insekata za 2% godišnje, izveštava Reuters. Oni se zajedno sa usevima, cvećem i drugim životinjama bore da prežive krčenje šuma, upotrebu pesticida, zagađenost veštačkim osvetljenjem i klimatske promene.
Entomolog David Vagner podseća da su insekti hrana za ptice i ribe i povezuju slatkovodni i kopneni ekosistem širom planete.
Oni su dve trećine životinja
U carstvu životinja pripadaju zglavkarima, a nalazimo ih svuda. Veoma su raznoliki. Na njih otpadaju dve trećine od više od 1,5 miliona dokumentovanih životinjskih vrsta, dok kičmenjaci predstavljaju tek 5% ili 73.000 vrsta, prema Međunarodnoj uniji za očuvanje prirode IUCN, prenosi portal Ekapija.
Potcenjen je njihov značaj. Ključni su za ishranu mnogobrojnih životinjskih vrsta, ali i ljudi koriste oko 2.000 vrsta u svom jelovniku.
Međutim, oni su mnogo više od hrane. Oprašuju više od 75% svetskih useva, a Međuvladina naučno-politička platforma za biodiverzitet i usluge ekosistema IPBES navodi da se ta usluga procenjuje na 577 mlrd USD godišnje. Manje insekata znači manje hrane.
Ekolog Dejv Goulson s Univerziteta u Saseksu upozorava da će doći do pada prinosa svih useva, strašnih posledica za ekosistem i ljude ako brojnost nastavi da opada.
Prema studiji iz februara 2020. u časopisu "Biological Conservation" svet je izgubio od 5% do 10% svih vrsta insekata u poslednjih 150 godina. Pad brojnosti se nastavlja, a dodatni problem što ne znamo koliko ih ima. Planeta svake decenije gubi oko 9% populacije kopnenih insekata, a na godišnjem nivou brojnost opada za 1% do 2%. Istovremeno, nestaju i ptice koje se njima hrane.
Opasan svet
Istraživanja se najčešće sprovode u zaštićenim područjima, a degradirano poljoprivredno zemljište i gradovi imaju mnogo manje insekata. Suočavaju se s gubitkom staništa, industrijskom poljoprivredom i promenama klime. Preopterećenje azotom iz kanalizacije i đubriva pretvorilo je močvare u mrtve zone, veštačko svetlo preplavljuje noćno nebo, a rast urbanih područja doveo je do širenja betonskih površina. Gubitak zemljišta je bio glavni faktor, ali i uvođenje neautohtonih biljaka.
Očekivanja su pesimistična. Neke vrste povećavaju brojnost i uglavnom se radi o štetočinama.
Rastuće temperature izazivaju velike epidemije potkornjaka planinskog bora, koji su u dve decenije desetkovali oko 260.000 kvadratnih kilometara severnoameričkih šuma. Studija "Nature Microbiology" iz juna 2019. procenjuje da će se s toplijim i vlažnijim vremenom dva komarca, koji šire bolesti, Aedes aegypti i Aedes albopictus proširiti u Aziju, Severnu Ameriku i Evropu, dovodeći dodatnih 2,3 milijarde ljudi u opasnost od denga groznice do 2080. godine.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
