Oni su "Cirrusi", ali nisu oblaci, već negotinska rock grupa koju još uvek volimo!

Ovaj bend iz Negotina imao je sve što je bilo potrebno za jedan rock bend: dobar zvuk, simpatičnog pevača duge, nemirne kose, pesme koje su otišle u večnost. Nažalost, trajali su koliko i oblaci, ali sasvim dovoljno da svojom pojavom prekriju srca svih nas. Njihove pesme slušaju se još uvek, ali sa tugom, jer su tako brzo nestali sa muzičke scene. Imali su još mnogo toga da ponude...

"Cirusi (Cirrus) su vrsta oblaka, koja nastaje u oblastima jakih visinskih vetrova", sećamo se svi ove definicije iz osnovne škole. Dalje se kaže još i da deluju tanko i razdvojeno, gotovo providno, pa podsećaju na bele trake. Cirusi se nalaze na visini od 3 do 18 kilometara, u zavisnosti u kom klimatskom pojasu se nalaze. Priča o oblacima bila bi još interesantnija kada bismo se setili jedne divne rock grupe iz Negotina sa istim imenom. Oni su "Cirrusi" i ostaće upamćeni kao dobar rock bend koji je ostavio traga na muzičkom nebu naše rock scene.

Slobodan Boban Rogozinarević ili Boby Roga, nekadašnji pevač "Cirusa", priča o prvim počecima.

"Prvi put sam sa 13 godina kod komsije probao akustičnu gitaru i od tog dana redovno svraćao kako bih ponovo čuo taj zvuk. Tako sam za samo par nedelja naučio prve akorde, prvu pesmu i često svirao i pevao sa drugarima u parku ispred solitera. Pesme su se ređale, a kada izgubimo pojam o vremenu, što bi tada značilo 22 h uveče, već prekasno, opomene nas po koji komsija. Često sam slušao probe starijih muzičara, nešto zapamtim pa trčim kući da probam, što nije dalo velikih rezultata, pa su mi kasnije dosta toga pokazali i objasnili. Došli su i prvi nastupi, škola, susreti mladih, igranke, a i prve autorske pesme, snimanje u studiju RT Zaječar i prvo gostovanje na televiziji Zaječar", priseća se Slobodan Boban Rogozinarević. 

Ovako je izgledao njihov prvi nastup na televiziji:

Pobedom na Borskom Rock Festu 1990. godine osvojili su prvo mesto žirija, nagradu publike i nagradu Radija Bor. Iako na Zaječarskoj gitarijadi nisu pobedili naredne, 1991. godine, dobili su nagradu publike. A razlog je bio tehničke prirode:

"A naravno, osećaj je predivan i ako sam lično na momentima delovao pogubljeno, ne toliko od uzbuđenja i treme, već zbog jako lošeg zvuka na bini, gde sam svoj vokal čuo tek negde u daljini, a od prejake bas gitare bio u falš pevanju, što je verovatno i bio razlog što nam žiri nije dao glas. Čovek uči na greškama, tako da sam naredne godine, kada smo kao gosti svirali, tražio da prvi sviramo ali poslednji radimo tonsku probu....i bilo je savršeno", pojasnio je Rogozinarević.

Ime su dobili zahvaljujući pevačevoj sestri Vesni, davne 1985. godine. Latinski naziv za jednu vrstu oblaka koji najavljuju promenu vremena poneo je ovaj negotinski bend. Zvanično su izdali jedan album. U studiju 6 Radio Beograda snimili su 9 pesama, koje nažalost PGP nije želeo da izda. Za bend je u to breme bilo sve to preskupo. Međutim, našla se izdavačka kuća "Sorabija disk" koja je pristala za daleko manju svotu novca da, navodno, izda njihov album. Nakon nekog vremena, Slobodanu je na kućnu adresu stigao paket sa 500 kaseta, koje su uglavnom delili prijateljima i radio-stanicama. Ova izdavačka kuća je ubrzo posle toga i zatvorena.

Za dobru rock pesmu potrebno je napisti je iz srca, čisto i bez mnogo ustezanja. Pesme sa puno emocija i bez mnogo filozofiranja budu još bolje ako je pevač izvede tako da njome publici nešto pevač kaže, prenese, poruči. Jednostavno, kao spremanje dobre hrane: ako je spremate bez ljubavi prema kulinarstvu, neukusno je. Tako je i sa dobrim pesmama, onim koje se pamte. Tako su nastali i njihovi hitovi "Ivana", "Ti si moj mali svet", "Bubi", "Marija", "Pustite nas, neka, neka" i još mnogi drugi. Dve pesme "Ivana" i "Marija" postale su himne za mnoge devojke ovih imena. Pesmu "Ivana" napisao je Duško Vujat, pevač grupe "Monah" iz Pule. Za vreme odsluženja vojnog roka u Puli, 1988. godine, Slobodan je čuo ovu pesmu kod prijatelja. Kasnije ju je obradio u svom izdanju, a rado je i dan-danas peva. Pre par godina od Duška je dobio i dozvolu da je i snimi. Pesmu "Marija" napisao je Milojica Ljubomir, inače bivši gitarista "Cirrusa" od 1990 do 1993. godine. Verovatno postoji neka veza između tekstopisca i događaja iz prošlosti, ali ako bismo sve odali, izgubila bi se ta slatka tajnovitost iz prošlosti. Najbolje je da ostane na slušaocima da sebe pronađu u ovim pesmama. 

Danas, pevač "Cirrusa" živi u Austriji već 9 godina i radi u firmi za usisivače za bazene. Muzikom se ne bavi profesionalno, ali ponekad svira sam ili sa bendom "The latte bloomers", kad on to hoće i može. Poslednjih par godina piše pesme uglavnom na engleskom jeziku, sa prijateljem i kolegom iz benda. Za sada ima dosta novih pesama, pa se iskreno nadamo da će bar neka od njih postati hit. Evo jedne nove pesme na engleskom jeziku:

Nekadašnji "Cirrusi" mogli bi u današnje vreme, gde gotovo da ni nema dobre muzike, da budu zapaženi jer ljudi preko društvenih mreža žele da znaju šta je sa bendom, kada će biti neki koncert, govore da ih slušaju na žurkama... Svaka muzika ima svoje slušaoce, a ljudi su željni dobre muzike. S obzirom da je bend često menjao članove periodično, možda nas, poput oblaka cirusa i iznenade svojim ponovnim okupljanjem. A možda će nove pesme Slobodan Boban Rogozinarević snimiti pod svojim umetničkim imenom, Bobi Roga. Sa "Cirrusima" se nikad ne zna! Do neke sledeće kiše iz cirusa!
 

SKINI APLIKACIJU