DEVOJKE U SRBIJI ŽELE SAMO ZA OVAKVE MOMKE DA SE UDAJU: Evo koji su uslovi najvažniji
Autor: Glas javnosti
Ukoliko ste iz provincije i otisnuli ste se na studije u univerzitetski grad, jasno je da ste morali da se suočite sa određenim izazovima i tako razvili određene socijalne veštine koje ukazuju na samostalnost.
Tu se svakako podrazumeva sposobnost da sami rešite novonastale i hitne probleme, da raspolažete finansijama, da perete veš, kuvate, čistite svoj dom, pozovete majstora, sami zakažete pregled i odete kod lekara, da znate da se snađete u pošti ili banci i slično. Ovo, naravno, moraju da znaju sve odrasle osobe, ali da li je to zaista slučaj i šta je uzrok nesposobnosti da neko obavlja bilo šta od navedenog?
Kao prvi razlog nameće se ostajanje u roditeljskom domu, posle srednje škole, a često i tokom i posle završenih studija, što se dalje ne menja ni sa prvim zaposlenjem. Naravno, svaki slučaj je individualan, pa vas život sa roditeljima sam po sebi ne sprečava da se na bilo šta od ovoga "usudite" sami, ali roditelji mogu da vam odmognu svojom preteranom brigom. Da govore "neka, ja ću", "evo, mi ćemo", "nemoj ti da se brineš za to".
Ovo ne proizilazi iz zle namere, ali to vam samo odmaže na duže staze. Osim odlaganja odrastanja i prihvatanja obaveza odraslih ljudi, ovo značajno utiče i na socijalne veštine.
Stavite se sami u sledeću poziciju - da li biste ušli u vezu sa osobom koja nikako ne pokazuje da je odgovorna, samostalna i ikako sposobna da se sama o sebi stara kako joj dolikuje sa 20 i kusur? E, sada, zamislite da takva osoba i uđe u emotivni odnos i insistira da, jednom kada uđete u ozbiljniju vezu ili brak, počnete da živite kod nje/njega, odnosno u zajednici sa njegovim/njenim roditeljima.
Naravno, ono što će vas kao partnera zabrinuti jeste kako će taj život izgledati i vidite samo negativne strane, pod kojima, razumljivo, podrazumevate da će njegovi/njeni roditelji biti ti koji će, vodeći se životnim iskustvom sa svojim sinom/ćerkom, insistirati da nastave da se ponašaju previše zaštitnički i da se mešaju u vaš novonastali partnerski odnos.
Pa, razumljivo je da, kada čujete od partnera rečenicu: "Imam sređen sprat kod mojih u kući", to može samo da vas odbije od nekog. Ovo pitanje pojavilo se i na društvenim mrežama, gde su devojke masovno komentarisale da im je spreman sprat "crvena zastavica".
Svakako, to da je neko samim tim nesposoban za život je predrasuda, ali tu se krije niz drugih razloga zbog kog zaobilazimo i pomisao na život u zajednici.
U pokušaju da odgonetnemo šta se sve krije iza sve veće želje bračnih parova da se osamostale, iznajme stan ili inicijalno izbegnu partnere koji i dalje žive sa roditeljima, razgovarali smo sa psihologom Martom Tutić, koja ima ovakva iskustva u radu sa klijentima.
Zašto izbegavamo život u zajednici?
- Ono što ja primećujem u radu sa klijentima jeste u stvari osećaj slobode koji se potencijalno gubi u zajednici. Recimo, ako je to kuća na tri sprata, koja ima odvojen ulaz za svaki sprat, i dalje su njegovi/njeni roditelji tu. Kada tom paru dolaze gosti, roditelji i drugi članovi zajednice (stric, strina, deda, baba) to mogu kroz prozor ili iz dvorišta da isprate. Nema te neke privatnosti koju bi imali kada bi živeli sami, u stanu, u drugoj kući. Izostaje privatnost i sloboda, a prisutna je konstantna dostupnost - kaže naša sagovornica i dodaje:
- Ono što često klijenti pominju jeste to da u svakom trenutku mogu da očekuju da im neko od članova iz zajednice zvoni na vrata, pita da svrati na kafu, da pozajmi nešto. Sa druge strane, kada živimo odvojeno od zajednice, imamo dozu granice i distance, dok se granice gube u zajednici ili su pomešane. Zato će oni koji žive u zajednici često i da pristanu na pređene granice, da bi zadržali mir u kući. Kompromis, na kompromis, na kompromis, može da napravi dodatni problem za kasnije i to onda kada mi konačno želimo da postavimo granice, ali da okruženje to ne prihvata, jer ih niste postavili na samom početku - počinje za Ona.rs Marta Tutić, psiholog.
Imamo i momenat gde devojka dolazi u kuću svog dečka ili muža i nema dovoljno hrabrosti i kapaciteta da postavi te granice. Te devojke se vode uverenjem da su došle u "tuđu kuću", njegovu kuću, i da sad nije u redu da ona bilo šta zabrani njegovim roditeljima, a kamoli da mogu da dolaze kod njih vrlo često.
Dodatni problemi nastaju kada na svet dođu deca
Postoji i momenat kada se deca rode u takvoj zajednici, onda se dešava da će svi ti ljudi koji su članovi zajednice uticati na dete ili decu i želeti da doprinesu odrastanju i vaspitanju, da osim povremenog čuvanja daju sebi za prava da daju savete, da donose odluke sami ili da se nameću u donošenju istih.
Najveći problem tu jesu dozvole i zabrane koje su roditelji postavili, a koje babe i dede ne poštuju.
nema slatkiša posle ručka, a baba i deda kažu: "Pa dobro, neće im od jedne čokoladice ništa biti". Dete koje gleda to sa strane shvata to kao da su mama i tata "loš policajac", a baba i deda "dobar policajac". Tu se gube granice koje određuju ko je tu autoritet. Okej je da odu kod babe i dede na vikend, na ručak, neka i jedu tog dana slatkiše, neka ne spavaju, neka se zabavljaju, ali to je normalna dečija radost, a ovako na svakom nivou se može stvarati kognitivni konflikt, u smislu šta je dozvoljeno a šta nije. Dete to posmatra ovako: "Da li ja kada mi mama i tata nešto ne dozvole idem kod babe i dede da tražim to isto?" - ukazuje nam Marta.
Momak koji želi život u zajednici je hodajuća "crvena zastavica"?
Sa jedne strane, devojakama ovakav momak može da ih ne privlači ako one dolazi iz porodice gde nisu učvršćene granice i gde postoji mešanje roditelja. Znaju kako to tačno izgleda, da je teško izboriti se sa svim članovima i da ne žele to sve iznova ni za sebe, a ni za svoju formiranu porodicu
Sa druge strane mogu da postoje devojke koje nisu imale dovoljno podrške, topline, bliskosti sa svojim roditeljima, pa na ulazak u zajednicu i kroz njegove roditelje, gledaju kao na priliku da nešto nadomeste.
Glas javnosti/E01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
.png)
