ŽENE SU TE KOJE ČOVEKA VUKU DA PEVA: Prošlo je 18 godina od odlaska Dragana Stojnića, našeg najpopularnijeg šansonjera

Na današnji dan pre tačno osamnaest godina napustila nas je legenda jugoslovenske i srpske šansone, šarmantni gospodin baršunastog glasa čije su pesme "Bila je tako lijepa", "Jedan čovek i jedna žena", "Maestro i violina", "Vino i gitare" zauvek osvojile ženska srca.

Dragan Stojnić rođen je 10. novembra 1937. u Beogradu. Jedno vreme je živeo i u Banja Luci, Sarajevu, Skoplju, pa ponovo u Beogradu, ali gde god da je išao u srcu je uvek nosio pesmu. Oduvek je želeo da postane pevač, a na sceni je proveo skoro 40 godina. Studirao je francuski jezik, ali nikada nije diplomirao na Filološkom fakultetu i kasnije je završio Višu turističku školu.

Draganovi počeci vezani su za grupu “Prijatelji”, a prvi veliki uspeh postigao je 1964. godine pobedom na festivalu u Kraljevu “Mikrofon je vaš” sa današnjim evergrinom “Bila je tako lijepa”. Takođe, sledeće godine je dobio prvu nagradu na festivalu u Opatiji sa pesmom “Zašto dolaziš samo sa kišom”. Posle toga 1966. godine gostovao je u pariskoj Olimpiji koja je bila i ostala san mnogih pevača, a njegove ploče su počele da se prodaju u ogromnim tiražima. Imao je želju da nastupi još jednom na tom istom mestu, ali mu se želja nije ostvarila.

Prvi solistički koncert održao je 1984. godine i od tada njegov tradicionalni osmomartovski koncert je neraskidiva veza sa publikom. Stojnić je održao je mnogobrojne koncerte širom Jugoslavije, a zahvaljujući pesmi i svom glasu obišao je gotovo ceo svet. Bio je dugogodišnji saradnik Produkcije gramofonskih ploča Radio-televizije Srbije, a 1998. godine dobio je nagradu “Zlatni Beočug” Kulturno-prosvetne zajednice Beograda.

Moto legendarnog šansonjera je bio: “Važno je biti gospodin.”

Dragan Stojnić je bio pravi gospodin na sceni, ali i van nje. Bez obzira na bogatu dugogodišnju karijeru, tvrdio je da je za njega svaki koncert veliki izazov.
- “Svaki nastup, svaka pesma i prilaz publici iziskuju mnogo napora, jer posle toliko godina provedenih na sceni, mislim da mogu da pružim bolje partije. Jednostavno, tu nema kraja. Nešto nas vuče da se i dalje borimo i pronalazimo nove izazove, jer je bogastvo koje nam publika pruža dok smo na sceni, nemerljivo. Kako godine prolaze sve mi je teže i teže. Ne u pevačkom smislu, jer zrelost i kvalitet tek sada dobijaju pravu dimenziju, već zato što se publika podmlađuje, a to je za svakog umetnika velika obaveza.“

Pričao je da je svoju specifičnu, baritonsku boju glasa nasledio od oca, a od majke lirsku toplinu, koja muškarcima nedostaje. U njegovom raskošnom glasu i pesmama uživale su podjednako sve generacije. Obožavale su ga i i žene kojima je tradicionalno svakog 8. marta pevao u beogradskom Domu sindikata, današnjoj Kombank dvorani. Nikada nije krio da su mu one bile inspiracija.

-Žene su te koje čoveka vuku da peva još od mladosti. One su naša pokretačka snaga i dok smo na sceni želimo da ih osvajamo. Ja, recimo, dok pevam uvek u publici nađem neko zanimljivo lice kome se obraćam pesmom. To je ono što me ispunjava- spomenuo je jednom prilikom.

Naš najpoznatiji šansonjer preminuo je 19. marta, a sahranjen je 21. marta 2003. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Danas, kada Dragana Stojnića više nema među nama već punih osamnaest godina, ostaje sećanje na jednog nesvakidašnjeg čoveka, velikana muzičke scene, a njegove pesme će zauvek ostati upamćene i urezane u srcima njegove verne publike.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU