NEMA VEĆE KAZNE NEGO NADŽIVETI SINA: Evo kako je Milovan Glogovac govorio o sinu
Autor: Glas javnosti
Pre dva dana sahranjen je Milovan Glogovac, otac cenjenog glumca Nebojše Glogovca.
Milovan Glogovac doživeo je nezamislivu bol kada je izgubio svog sina, Nebojšu Glogovca, 2018. godine. Ipak, uprkos ovoj ogromnoj tragediji, prota Glogovac nije pokazivao očajanje pred drugima. On se molio i izrazio nadu da će se jednog dana ponovo sresti sa svojim sinom u carstvu nebeskom. Ova duboka duhovna vezanost između oca i sina pokazuje koliko je prota Glogovac bio posvećen svojoj porodici i veri.
Vera je imala značajan uticaj na protu Glogovca tokom procesa tugovanja za sinom. Ovako je govorio o preminulom sinu:
- Jeste muka. Jeste žalost. Jeste bol, neprebol... Ali, kad i danas stižu reči odasvud: "Nebojša se nikad i nigde nije obrukao", to vam daje snagu da u molitvi i veri koju je i on živeo, nadvisite ličnu patnju. Molitva je najbolji lek, uteha i nada. Pre svega vera da je on sad sa Bogom živim, istinitim. Da je u boljem svetu od onog koji je ostavio. Uteha je i u tome što se on ostvario u ovozemaljskom životu. Voleo sam njegove uloge, pratio sam ga. Osluškivao pažljivo šta o njemu govore kolege, stručnjaci. I niko nije imao ružnu reč da kaže. Blagonaklonost i raspoloženje prema njegovoj dobroti, ako mogu tako da kažem, traju i danas, godinu i više od njegovog upokojenja. Ja to vidim i osećam, jer, nema dana da neko na njegovom grobu, i pre nego što ja tamo stignem da upalim sveću, upali kandilo, ostavi cvet. To nije trenutak. To traje i to je odnos prema njemu i njegovom ovozemaljskom životu.
- Odrastao je u crkvi. U oltaru su njegovi prvi koraci... I sad se, u crkvenom pevačkom društvu, sećaju kovrdžavog dečaka, koji je horu donosio naforu, na galeriji. Njega je oblikovala naša vera. I on je o tome nemalo puta govorio. Mislim da se sve vrednosti, sve vrline, kao i mane, iz kuće ponesu. Porodica je temelj. Sve što je kasnije nadogradio Nebojša je na tom temelju podizao. Ugradio u svoje sinove sve istinske vrednosti. Najpre, da nije vrednost samo ono što je materijalno i opipljivo, već ono što u sebi nosiš. Ljubav prema drugima, nesebičnost i plemenitost kao darove. A darovi se umnožavaju što ih više deliš. Nebojša ih je umnožavao, a vraćaju mu se i sada, danas, u sećanjima koja stižu na njegovu ovozemaljsku adresu. Ne samo iz Srbije i ne samo od Srba, već i od pripadnika drugih naroda iz čitavog sveta. To je dokaz njegove širine i poštovanje čoveka u pravom smislu te reči. Dokaz da njegova vera u dobrotu nije bila uzaludna. Da mu život nije bio uzaludan. A zašto je tako kratko trajao, to samo Bog zna - rekao je on.
Glas javnosti/R01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
