NAŠA majka Vuka i Riska, a ovo je NJENA PRIČA: Radmila Savićević bi danas napunila 97 godina

Svog čoveka je obožavala

Jedna od najpoznatijih Čarapanki je svakako Radmila Savićević. Ona je rođena 8. februara 1926. u Kruševcu, a njena karijera glumice je trajala nekoliko decenija, a brojne replike iz njenih uloga se koriste i danas. Tu svakako spada i uloga Riske iz “Srećnih ljudi”.

Radmila Savićević, majka Vuka, Riska… Zasmejavala nas je godinama, a mnoge njene replike se citiraju i danas. Bila je sekretarica Živadinka u Boljem životu i stalno je “maltretirala” Gigu Moravca, a pamti se i njena uloga u Babinom unučetu. Oni koji su je poznavali pričali su da je bila neposredna, šarmantna i uvek sa širokim osmehom. Gospođa ministarka.

Ona nije bila krštena sve do svoje sedme godine, kada je morala to da uradi radi školovanja. Radmila je provela teško detinjstvo u siromaštvu, a njen otac je u jednom momentu napustio majku i ostavio je samu sa troje dece, bez ičega.

Završila je zanatsku školu jer nije imala mogućnosti da se školuje u gimnaziji, koju je ona oduvek želela. Takođe, zbog istog problema nije mogla ni na fakultet da ide. Radmila je često radila po njivama, gde je kukuruze okopavala, a majka joj je bila šnajderka.

Prvenstveno je bila članica Kruševačkog pozorišta, a potom je izvesno vreme radila u Niškom narodnom pozorištu. Jednu od svojih najvećih uloga – Živku Popović u predstavi “Gospođa ministarka” u Kruševcu je premijerno igrala dva puta, 1946. i 1948. godine.

– Ukupno 25 godina vukla sam, radila, stvarala i došla kao gotova glumica u Beograd, sve zaboravila i počela ispočetka – rekla je Radmila 1993. u intervjuu za TV Novosti.

Riska je kasnije svoju srodnu dušu i sreću pronašla sa Božidarom Savićevićem, kojeg ja upoznala na korzou u Kruševcu. Kako su pričali njeni poznanici, ona svog muža nikada nije nazivala imanom ili nekim drugim nadimkom sem “moj čovek”.

Svog čoveka je obožavala.

foto:

Novinarka RTS-a Nataša Mijušković, kojoj je Radmila bila ujna, u knjizi Prva i poslednja kaže:

– Znam s koliko je ljubavi brinula o njemu pošto se prilično mlad razboleo, koliko je bdela nad njim i njegovim zdravljem. Samo zahvaljujući njoj, Boža je dočekao lepe godine. Sećam se kad mi je pričao kako je Rada sekla kulise u Niškom pozorištu jer je u to vreme bila veoma ljubomorna. On je bio popularan i lep glumac, igrali su zajedno u mnogim predstavama, ali kad bi Boža imao scenu s nekom mladom i lepom koleginicom, ujna bi probušila kulise i gledala šta radi na sceni, pa bi mu posle predstave prebacivala kako je mogao malo manje da steže u zagrljaj tu partnerku.

Doduše, po njenoj verziji, samo je razmicala kulise, ali on je tvrdio da je pravila rupe na njima kako bi imala bolji pogled na scenu. Bila je neverovatno duhovita, imala je veoma dobro pamćenje i baš je bila, što bi u Crnoj Gori rekli – žena čo’ek. Žena laf!

Jednom prilikom još kao devojčica vraćala sam se s njima iz Novog Sada za Beograd, nešto me je bolela glava, pa sam bila neraspoložena, a oni su, da bi mi olakšali put, odglumili celu Zonu Zamfirovu. Boža je vozio i govorio sve muške uloge, a Rada je sedela pored njega i glumila ženske. Umeli su ljudima da prirede neočekivana i originalna iznenađenja – ispričala je Nataša u svojoj knjizi.

U harmoničnom braku sa Božidarom Savićevićem dočekala je starost, sve dok ih Radmilina smrt nije rastavila.

Umrla je 8. novembra 2001, a sahranjena je četiri dana nakon toga na Novom groblju u Beogradu, u Aleji zaslužnih građana.

Njen čovek, kako ga je zvala, Božidar Savićević poživeo je tek nešto više od godinu dana i umro je 25. januara 2003. godine.

Rodni grad joj se odužio bistom, na Trgu glumaca u neporsrednoj blizini Kruševačkog pozorišta.

SKINI APLIKACIJU