Glumac Milan Marić progovorio o privatnom životu: "Ko visoko leti, nisko pada"
Autor: Glas javnosti
U kojem god trenutku da je poslovica “Ko visoko leti, nisko pada” nastala, i dan danas je primenjiva, a naročito često u javnom svetu, gde poznate ličnosti ne uspeju da se snađu u trenucima kada ih “slava udari u glavu”.
Milan Marić se za sada dobro nosi sa svim, kako kaže, nus pojavama posla, ali zna da će ta trka trajati i posle penzije.
- U ovom poslu publika se treba negovati, jer ovo nije trka na sto metara. Glumci ne idu u penziju, već rade, ostaju u pozorištu do svoje smrti. Celu trku treba izdržati, i samim tim i sa popularnošću, uspehom, obožavanjem publike ili obrnuto, tu su i nagrade, to su sve “nus“ pojave našeg posla. Kada ste nesigurni, da se zalečite, pogledate u policu gde stoje nagrade, i kažete da ne treba da odustanete, a kada ste u naletu i punoj snazi, da nekako održite taj odnos, ne ja sam taj, već tu sam zato što volim da budem, bavim se poslom zato što volim, a ne zato što sam Bogom dan - objasnio je glumac, te je dodao:
- Nije teško ostati prizeman, prosto sve je u tome šta vas zanima u životu i kako na život gledate. Radim posao koji volim i za koji živim, to čak nije posao, to je nešto više. Razvoj glumca, zavisi od ličnog razvoja, dok se ti razvijaš, spreman si da učiš, ideš dalje, pa i da grešiš, ispravljaš greške, to se odražava i na glumu. Hrabriji si i smeliji da se “bacaš“ u neke stvari, koje su pre pet godina bile nezamislive. Na taj način gledam na film, pozorište i na televiziju, to iskustvo služi da otključava prostorije unutar mene.
Kada smo se već dotakli nagrada, glumac je nedavno dobio jednu za ulogu u seriji “Pad”.
- Nagrada ne može da se očekuje, ona stignu kada ste već daleko od toga što ste radili, kad ste se odvojili od toga, prosto i zaboravili. Kada stigne, razgali i veoma dirne, vrati dve godine ili godinu unazad kada ste radili, i onda kažete sebi, neko je prepoznao, trud nije bio uzaludan i to je naravno, lepo. Imponuje, ali sa nagradama treba biti obazriv u životu - istakao je Marić, koji ne beži od padova:
- Padovi su sastavni deo života, svi pričaju o usponima, a niko nas ne pripremi na to šta se događa posle pada, to je mnogo zanimljivije. Kada se desi, vidimo prostoriju sa ugašenim svetlom u kojoj smo tumarali i tražili prekidač i svetlo ne bi li se orijentisali gde smo. Nemam potrebu da kažem da se plašim padova, nekako ih prihvatam. Svakako, niko ih ne voli u svom životu, ali prosto se dese, hteli ili ne.
Marić u razgovoru otkriva da je teško u životu biti ostvaren na svim planovima.
- Nemoguće je, to su floskule, mi svi stremimo ka tome, ali to je teret, koji svi zadamo sebi da to mora tako da bude i onda postanemo robovi očekivanja, ne znamo ni čija su, da li naša ili tuđa. Nemoguće je sve držati pod kontrolom, i takva svest je rasterećujuća svest, koja ti daje jednu vrstu slobode. Ne može sve da bude med i mleko, to je nemoguće - rekao je glumac i dodao da je najbitnije učiti tokom života.
- Život je škola, izazov, lepo ili manje lepo. Volim da kažem da postoje ekstremno dobra i loša stanja u životu, to su po dva odsto, a onih devedeset i šest odsto između, to je život - zaključio je Marić.
Lepota mi nije ništa donela
Na početku, Milana su mnogi primetili zbog fizičkog izgleda, a i dalje privlači pažnju zbog toga, i jedan je od poželjnijih muškaraca ako pitate ženski deo publike.
- Ne pratim ankete vezane za izgled, ali lepota i ta titula mi ništa nije odnela, samo prijatan osećaj, ali i sa tim treba biti pažljiv. - iskren je glumac.
Moj privatni život je moje sigurno mesto
Glumac privatni život vešto krije od očiju javnosti i to mu uopšte ne pada teško.
- Nije teško sačuvati privatan život. Razumem zašto sve medije to zanima, ali svako može da ima privatan život, i svoj mali mikro svet. Nema ništa zanimljivo kod mene, ni ludo, vezano za privatan život, isti je kao kod devedeset i pet odsto ljudi - rekao je glumac, koji o ljubavi još uvek ne želi da detaljiše:
- Nisam bio spreman da privatan život stavim na tu vrstu kocke, da ga izložim medijima. Potreban mi je kao baza, kao mesto sigurnosti, gde mogu da se vratim u trenucima sopstvenih kriza, nesigurnosti, dilema. Tu su ljudi kojima verujem, koji mene vole, i ja njih volim, sa kojima se osećam sigurno, pa šta god se dešavalo i iz tih razloga mi je potreban, i ne želim da se bockam i da ga kompromitujem po cenu bilo čega.
Glas javnosti/B06S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
